Postoje tri nivoa u čoveku: fiziološki – telo, psihološki – um
i njegovo biće – njegova večna suština.
Ljubav može postojati na sva tri nivoa, ali njen kvalitet može varirati. Na nivou fiziologije tela, to je samo seks. Možeš to zvati ljubavlju, jer reč ljubav zvuči poetično i lepo; 99% ljudi seks zove ljubavlju. Seks je biološki, fizički. Tvoja hemija, tvoji hormoni – sve materijalno je uključeno u to.
Kako znaš da te netko stvarno voli?
Zaljubiš se u ženu ili muškarca. Možeš li tačno opisati čime te je ova žena privukla? Sigurno ne možeš videti njeno biće, jer ne poznaješ ni vlastito biće. Niti možeš prepoznati njenu psihu, jer čitati nekom misli nije lak zadatak.
Dakle, šta si ti našao u toj ženi? Nešto u tebi fizički, hemijski, u tvojim hormonima je privučeno od strane hormona žene, njenog fizičkog, njene hemije. To nije stvar ljubavi, već stvar hemije.
Razmisli ponovo: žena u koju si se zaljubio ode kod doktora i promeni pol i sada joj raste brada.
Hoćeš li je i dalje voleti? Ništa se nije promenilo, samo hemija, samo hormoni. Gde je sad tvoja ljubav?
Samo 1% ljudi su ušli malo dublje. Pesnici, slikari, muzičari, plesači i pevači imaju dovoljno senzibilnosti da osete ono što nadilazi telesno. Oni mogu osetiti lepotu Duha, osećajnost Srca, jer i sami žive na toj ravni.
Zapamti ovo kao opšte pravilo: ne možeš videti dalje od onoga gde i sam prebivaš. Ako živiš u svom telu i misliš da si samo telo, tada možeš biti privučen samo nečijim telom. To je telesni stadijum ljubavi.
Ali muzičar, slikar ili pesnik živi na drugoj ravni. On ne misli, on oseća jer živi srcem i može osetiti srce druge osobe. Ovo je često nazvano ljubavlju. To je retko – kažem možda u 1% slučajeva – ali s vremena na vreme se dogodi.
Zašto velika većina ljudi ne ide na drugi nivo gde je toliko lepo?
E tu je problem: sve je to jako lepo, ali je i jako osetljivo.
Nije od čelika napravljeno, već od vrlo krhkog stakla, a kad ogledalo padne i razbije se, nema načina da se opet sastavi. Ljudi se boje da se ne upletu preduboko, da ne dostignu krhke nivoe ljubavi, jer na ovom nivou je neverovatno lepo, ali i neverovatno promenjivo.
Osećaji nisu kao stene, oni su kao latice ruže. Bolje je imati plastične cvetove ruže, jer će uvek biti tu i možeš ih oprati svaki dan i uvek će izgledati sveže. Takođe, možeš ih poprskati francuskim parfemom. Ako boja izbledi možeš ih ponovo obojiti. Plastika je jedna od neuništivih stvari na ovom svetu, stabilna je, izdržljiva. Zato ljudi ostaju na fizičkoj ravni ljubavi. To je površno, ali je stabilno.
Pesnici i umetnici se znaju zaljubiti gotovo svakodnevno. Njihova ljubav je kao ruža. I dok je tu, ona je tako mirisna, tako živa i pleše u svoj lepoti na vetru, na kiši, na suncu. Ali kad dođe veče, ona možda prođe i ne možeš ništa učiniti da to sprečiš. Ta dublja ljubav srca je kao dašak vetra koji ti uđe u sobu, donese svežinu i ode. Ne možeš vetar zadržati šakom.
Malo je onih koji su hrabri prepustiti se životu koji se svakog trena menja. Zato odlučuju zaljubiti se na siguran način u koji se pouzdaju. Ne znam koju ti vrstu ljubavi poznaješ – verovatno prvi tip, možda drugi tip. I uplašen si: kad stigneš do vlastitog Bića, šta će se desiti s tvojom ljubavlju? Sigurno će nestati – ali nećeš izgubiti ama baš ništa. Nova vrsta ljubavi će se izdići, ona koja se pojavi kod jednog od milijun ljudi. Ova ljubav se može nazvati "ispunjenost ljubavlju".
Prva vrsta ljubavi bi se trebala nazvati "seks".
Drugi tip bi trebalo nazvati "ljubav.
A treći bi se trebao nazvati "ispunjenost ljubavlju" – to je kvalitet koji nije usmeren ni na koga – nije posesivna i ne priznaje da neko drugi poseduje tebe. Ovaj kvalitet ljubavi je tako korenit (radikalan) revolucionaran, da je već teško i predstaviti je.
Novinari me pitaju: "Zašto je ovdje toliko puno žena?"
Očigledno važno pitanje i šokirani su kad im kažem, jer nisu očekivali odgovor koji im rekoh – “Ja sam muškarac.”
Tada su me gledali s nevericom. Rekoh im: "Jasno je da će mnogo više žena biti ovde iz jednostavnog razloga – jer znaju da su za svog života naučile ili seks, ili u rijetkim slučajevima, par momenata ljubavi. Ali nisu naučile osećaj Voljenja. Čak i muškarci koje vidite ovde su razvili ženske osobine u sebi koje su bile potisnute od društva oko njih."
Od početka kažete dečaku: "Ti si dečak, a ne devojčica. Ponašaj se kao dečak. Devojčice plaču, ti nemoj. Ponašaj se kao muškarac."
I tako svaki dečak počinje odbacivati svoje ženske osobine. A sve što je lepo je žensko. Na kraju ostanu samo barbarski životinjski ostaci. Njegova jedina funkcija je da pravi decu. Devojčice ne smeju imati muške osobine. Ako se želi pentrati na drvo odmah će je zaustaviti: "To je za dečke, a ne za devojčice."
Čudno! Ako se devojčica želi popeti na drvo, to je sam po sebi dovoljan razlog da joj to dozvolite.
U svim društvima kroz istoriju za muškarce i žene je razvijana različita garderoba. To nije ispravno, jer svaki muškarac je takođe i žena. Jer nastao je iz dva izvora: svog oca i svoje majke. Oboje su doprineli njegovom postojanju. I svaka žena je takođe i muškarac. Mi smo ih oboje uništili. Žene su svoju hrabrost, avanturizam, prosuđivanje i logiku izgubile, jer se verovalo da su ovo muške osobine. A muškarci su izgubili svoj šarm, svoju osećajnost, saosećajnost i ljubaznost. I oboje egzistiraju polovično. Ovo je najveći problem koji treba rešiti – bar po pitanju ljudi.
Moji sanjasini (učenici) moraju biti oboje, polumuško i polužensko, i to ih obogaćuje. Imaćete sve karakteristike koje su dostupne ljudima, ne samo polovinu. Stižući u tačku Bića okružuje te samo jedno svojstvo ljubavi – kao miris.
Novinari su me pitali: "Voliš li Šilu?" rekoh: "Naravno, ali ja volim toliko žena da im čak ne znam ni imena. I ne samo žene – ja volim i toliko muškaraca, jer su polužene.
" Sa milion sanjasina po celom svetu, ja ne mogu pokazati samo na jednu osobu i reći: "Ovu osobu ja volim" ja mogu samo reći: "Ja volim!".
Ko je spreman primiti moju ljubav, uzima je – ona je tu. Zato nemajte straha. Vaša briga je opravdana: ono za šta mislite da je ljubav nestaće, ali ono što će zauzeti njeno mesto je ogromno i bez kraja. Bićete sposobni voleti bez vezivanja. Moći ćete voljeti mnogo ljudi, jer ako volite jednu osobu, ostajete siromašni. Ta jedna osoba vam može dati neko iskustvo ljubavi, ali mnogo ljudi vole.
Bićete zapanjeni da vam svaka osoba daje novi osećaj, novu pesmu, novi oblik ekstaze. Zato sam ja protiv braka. U mojoj viziji, brak bi u zajednici trebalo ukinuti. Ljudi mogu živjeti zajedno, ako to žele, ali to nije zakonska neophodnost. Trebali bi imati slobodu kretanja i koliko god je moguće više iskustva ljubavi. Ne trebate biti posesivni, želja za posjedovanjem uništava ljubav. I ne trebate dozvoliti da vas netko poseduje, jer i to takođe uništava ljubav.
Svi ljudi zaslužuju biti voljeni. Nema potrebe da se vežete za jednu osobu celi život. To je jedan od razloga zašto je ljudima u celom svetu tako dosadno. Zašto se ne mogu smejati kao vi, plesati kao vi? Oni su vezani nevidljivim lancima: brak, porodica, muž, žena, deca. Prepunjeni su obavezama, odgovornostima, žrtvovanjem. A vi se želite smešiti, smejati, plesati i biti sretni? Očekujete nemoguće! Oslobodi ljubav ljudi od posesivnosti. Ali ovo se može desiti samo ako u svojoj meditaciji otkriješ svoju suštinu.
Nema obuke. Ja ti ne kažem: "Za vežbu, idi noćas drugoj ženi." Nećeš ništa postići, a možeš izgubiti svoju ženu. Sledećeg jutra bićeš neugodno iznenađen. Nije stvar u vežbanju, već u otkrivanju svog bića. Sa otkrićem svog bića nastaje neosobna “ispunjenost ljubavlju“. Tada jednostavno voliš. I to se konstantno širi, prvo ljudi, pa ubrzo životinje, drveće, planine, zvijezde. I doći će dan kada će sveopšte postojanje biti tvoja ljubavnica. To je tvoj potencijal. I svako ko ga ne postigne protraćio je život.
Da, moraćeš izgubiti par stvari, ali one su bezvredne. Dobićeš toliko da nećeš nikad pomišljati na to što si izgubio. Čista, neosobna "ispunjenost ljubavlju", koja prodire u suštinu svakog ljudskog bića – to nastaje iz meditativnog svojstva tišine i dubokog uranjanja u svoje biće. Ja samo pokušavam nagovoriti te. Ne plaši se izgubiti to što imaš.
Osho – “Od smrti do besmrtnosti“, 17. Poglavlje
i njegovo biće – njegova večna suština.
Ljubav može postojati na sva tri nivoa, ali njen kvalitet može varirati. Na nivou fiziologije tela, to je samo seks. Možeš to zvati ljubavlju, jer reč ljubav zvuči poetično i lepo; 99% ljudi seks zove ljubavlju. Seks je biološki, fizički. Tvoja hemija, tvoji hormoni – sve materijalno je uključeno u to.
Kako znaš da te netko stvarno voli?
Zaljubiš se u ženu ili muškarca. Možeš li tačno opisati čime te je ova žena privukla? Sigurno ne možeš videti njeno biće, jer ne poznaješ ni vlastito biće. Niti možeš prepoznati njenu psihu, jer čitati nekom misli nije lak zadatak.
Dakle, šta si ti našao u toj ženi? Nešto u tebi fizički, hemijski, u tvojim hormonima je privučeno od strane hormona žene, njenog fizičkog, njene hemije. To nije stvar ljubavi, već stvar hemije.
Razmisli ponovo: žena u koju si se zaljubio ode kod doktora i promeni pol i sada joj raste brada.
Hoćeš li je i dalje voleti? Ništa se nije promenilo, samo hemija, samo hormoni. Gde je sad tvoja ljubav?
Samo 1% ljudi su ušli malo dublje. Pesnici, slikari, muzičari, plesači i pevači imaju dovoljno senzibilnosti da osete ono što nadilazi telesno. Oni mogu osetiti lepotu Duha, osećajnost Srca, jer i sami žive na toj ravni.
Zapamti ovo kao opšte pravilo: ne možeš videti dalje od onoga gde i sam prebivaš. Ako živiš u svom telu i misliš da si samo telo, tada možeš biti privučen samo nečijim telom. To je telesni stadijum ljubavi.
Ali muzičar, slikar ili pesnik živi na drugoj ravni. On ne misli, on oseća jer živi srcem i može osetiti srce druge osobe. Ovo je često nazvano ljubavlju. To je retko – kažem možda u 1% slučajeva – ali s vremena na vreme se dogodi.
Zašto velika većina ljudi ne ide na drugi nivo gde je toliko lepo?
E tu je problem: sve je to jako lepo, ali je i jako osetljivo.
Nije od čelika napravljeno, već od vrlo krhkog stakla, a kad ogledalo padne i razbije se, nema načina da se opet sastavi. Ljudi se boje da se ne upletu preduboko, da ne dostignu krhke nivoe ljubavi, jer na ovom nivou je neverovatno lepo, ali i neverovatno promenjivo.
Osećaji nisu kao stene, oni su kao latice ruže. Bolje je imati plastične cvetove ruže, jer će uvek biti tu i možeš ih oprati svaki dan i uvek će izgledati sveže. Takođe, možeš ih poprskati francuskim parfemom. Ako boja izbledi možeš ih ponovo obojiti. Plastika je jedna od neuništivih stvari na ovom svetu, stabilna je, izdržljiva. Zato ljudi ostaju na fizičkoj ravni ljubavi. To je površno, ali je stabilno.
Pesnici i umetnici se znaju zaljubiti gotovo svakodnevno. Njihova ljubav je kao ruža. I dok je tu, ona je tako mirisna, tako živa i pleše u svoj lepoti na vetru, na kiši, na suncu. Ali kad dođe veče, ona možda prođe i ne možeš ništa učiniti da to sprečiš. Ta dublja ljubav srca je kao dašak vetra koji ti uđe u sobu, donese svežinu i ode. Ne možeš vetar zadržati šakom.
Malo je onih koji su hrabri prepustiti se životu koji se svakog trena menja. Zato odlučuju zaljubiti se na siguran način u koji se pouzdaju. Ne znam koju ti vrstu ljubavi poznaješ – verovatno prvi tip, možda drugi tip. I uplašen si: kad stigneš do vlastitog Bića, šta će se desiti s tvojom ljubavlju? Sigurno će nestati – ali nećeš izgubiti ama baš ništa. Nova vrsta ljubavi će se izdići, ona koja se pojavi kod jednog od milijun ljudi. Ova ljubav se može nazvati "ispunjenost ljubavlju".
Prva vrsta ljubavi bi se trebala nazvati "seks".
Drugi tip bi trebalo nazvati "ljubav.
A treći bi se trebao nazvati "ispunjenost ljubavlju" – to je kvalitet koji nije usmeren ni na koga – nije posesivna i ne priznaje da neko drugi poseduje tebe. Ovaj kvalitet ljubavi je tako korenit (radikalan) revolucionaran, da je već teško i predstaviti je.
Novinari me pitaju: "Zašto je ovdje toliko puno žena?"
Očigledno važno pitanje i šokirani su kad im kažem, jer nisu očekivali odgovor koji im rekoh – “Ja sam muškarac.”
Tada su me gledali s nevericom. Rekoh im: "Jasno je da će mnogo više žena biti ovde iz jednostavnog razloga – jer znaju da su za svog života naučile ili seks, ili u rijetkim slučajevima, par momenata ljubavi. Ali nisu naučile osećaj Voljenja. Čak i muškarci koje vidite ovde su razvili ženske osobine u sebi koje su bile potisnute od društva oko njih."
Od početka kažete dečaku: "Ti si dečak, a ne devojčica. Ponašaj se kao dečak. Devojčice plaču, ti nemoj. Ponašaj se kao muškarac."
I tako svaki dečak počinje odbacivati svoje ženske osobine. A sve što je lepo je žensko. Na kraju ostanu samo barbarski životinjski ostaci. Njegova jedina funkcija je da pravi decu. Devojčice ne smeju imati muške osobine. Ako se želi pentrati na drvo odmah će je zaustaviti: "To je za dečke, a ne za devojčice."
Čudno! Ako se devojčica želi popeti na drvo, to je sam po sebi dovoljan razlog da joj to dozvolite.
U svim društvima kroz istoriju za muškarce i žene je razvijana različita garderoba. To nije ispravno, jer svaki muškarac je takođe i žena. Jer nastao je iz dva izvora: svog oca i svoje majke. Oboje su doprineli njegovom postojanju. I svaka žena je takođe i muškarac. Mi smo ih oboje uništili. Žene su svoju hrabrost, avanturizam, prosuđivanje i logiku izgubile, jer se verovalo da su ovo muške osobine. A muškarci su izgubili svoj šarm, svoju osećajnost, saosećajnost i ljubaznost. I oboje egzistiraju polovično. Ovo je najveći problem koji treba rešiti – bar po pitanju ljudi.
Moji sanjasini (učenici) moraju biti oboje, polumuško i polužensko, i to ih obogaćuje. Imaćete sve karakteristike koje su dostupne ljudima, ne samo polovinu. Stižući u tačku Bića okružuje te samo jedno svojstvo ljubavi – kao miris.
Novinari su me pitali: "Voliš li Šilu?" rekoh: "Naravno, ali ja volim toliko žena da im čak ne znam ni imena. I ne samo žene – ja volim i toliko muškaraca, jer su polužene.
" Sa milion sanjasina po celom svetu, ja ne mogu pokazati samo na jednu osobu i reći: "Ovu osobu ja volim" ja mogu samo reći: "Ja volim!".
Ko je spreman primiti moju ljubav, uzima je – ona je tu. Zato nemajte straha. Vaša briga je opravdana: ono za šta mislite da je ljubav nestaće, ali ono što će zauzeti njeno mesto je ogromno i bez kraja. Bićete sposobni voleti bez vezivanja. Moći ćete voljeti mnogo ljudi, jer ako volite jednu osobu, ostajete siromašni. Ta jedna osoba vam može dati neko iskustvo ljubavi, ali mnogo ljudi vole.
Bićete zapanjeni da vam svaka osoba daje novi osećaj, novu pesmu, novi oblik ekstaze. Zato sam ja protiv braka. U mojoj viziji, brak bi u zajednici trebalo ukinuti. Ljudi mogu živjeti zajedno, ako to žele, ali to nije zakonska neophodnost. Trebali bi imati slobodu kretanja i koliko god je moguće više iskustva ljubavi. Ne trebate biti posesivni, želja za posjedovanjem uništava ljubav. I ne trebate dozvoliti da vas netko poseduje, jer i to takođe uništava ljubav.
Svi ljudi zaslužuju biti voljeni. Nema potrebe da se vežete za jednu osobu celi život. To je jedan od razloga zašto je ljudima u celom svetu tako dosadno. Zašto se ne mogu smejati kao vi, plesati kao vi? Oni su vezani nevidljivim lancima: brak, porodica, muž, žena, deca. Prepunjeni su obavezama, odgovornostima, žrtvovanjem. A vi se želite smešiti, smejati, plesati i biti sretni? Očekujete nemoguće! Oslobodi ljubav ljudi od posesivnosti. Ali ovo se može desiti samo ako u svojoj meditaciji otkriješ svoju suštinu.
Nema obuke. Ja ti ne kažem: "Za vežbu, idi noćas drugoj ženi." Nećeš ništa postići, a možeš izgubiti svoju ženu. Sledećeg jutra bićeš neugodno iznenađen. Nije stvar u vežbanju, već u otkrivanju svog bića. Sa otkrićem svog bića nastaje neosobna “ispunjenost ljubavlju“. Tada jednostavno voliš. I to se konstantno širi, prvo ljudi, pa ubrzo životinje, drveće, planine, zvijezde. I doći će dan kada će sveopšte postojanje biti tvoja ljubavnica. To je tvoj potencijal. I svako ko ga ne postigne protraćio je život.
Da, moraćeš izgubiti par stvari, ali one su bezvredne. Dobićeš toliko da nećeš nikad pomišljati na to što si izgubio. Čista, neosobna "ispunjenost ljubavlju", koja prodire u suštinu svakog ljudskog bića – to nastaje iz meditativnog svojstva tišine i dubokog uranjanja u svoje biće. Ja samo pokušavam nagovoriti te. Ne plaši se izgubiti to što imaš.
Osho – “Od smrti do besmrtnosti“, 17. Poglavlje
