PRVI DUHOVNI ZAKON USPEHA - Deepak Chopra

ČISTA POTENCIJALNOST

Prvi duhovni zakon uspeha je Zakon čiste potencijalnosti. Ovaj zakon zasnovan je na činjenici da smo mi, u svom osnovnom stanju, čista svest.
Čista svest je čista potencijalnost; ona je polje svih mogućnosti i beskonačnog stvaralaštva. Čista svest je naša duhovna suština. Budući neograničena i beskonačna, ona je takođe i čista radost. Drugi pridevi svesti su čisto znanje, beskonačna tišina, savršena ravnoteža, nepobedivost, jednostavnost i blaženstvo.
To je naša suštinska narav. Naša suštinska narav je čista potencijalnost.
Kada otkrijete svoju suštinsku narav i spoznate ko ste zaista, u tom znanju Sebe naći ćete sposobnost da ispu­nite snove koje imate, jer vi ste večna mogućnost, nemjerljivi potencijal svega što je bilo, jeste i što će biti.
Zakon čiste potencijalnosti mogao bi se nazvati i Zakonom jedinstva jer se iza beskonačne raznolikosti života nalazi jedinstvo jednog duha koji prožima sve.
Nema podele između vas i tog polja energije. Polje čiste potencijalnosti vaše je vlastito Jastvo. Što češće doživljavate svoju vlastitu narav, bliže ste polju čiste potencijalnosti.
Doživljaj Sopstva, ili "samo-odnosnog" znači da je
vaša unutrašnja tačka oslonca vaš vlastiti duh, a ne ob­jekt vašeg doživljaja. Suprotno samo-odnosnom je objektno-odnosno. Kada smo objektno-odnosni uvek smo pod uticajem objekata izvan Sopstva, što uključuje situacije, okolnosti, ljude i pojave. Kad smo objektnoodnosni stalno tražimo odobravanje drugih ljudi. Razmišljanje i ponašanje uvijek su nam u očekivanju reak­cije. Zato su zasnovani na strahu.

Kad smo objekto-odnosni takođe osećamo snažnu potrebu da kontrolišemo. Osećamo snažnu potrebu za spoljašnjom moći. Potreba za odobravanjem, potreba za kontrolom i potreba za spoljašnjom moći, potrebe su zasnovane na strahu. Te vrste moći nisu moći čiste potencijalnosti, nisu moći Sopstva ili stvarne
moći. Kad doživimo moć Sopstva, tada nema straha, nema prisile za kontrolom niti borbe za odobravanjem ili spoljašnjom moći.
Kad ste objektno-odnosni vaša unutrašnja tačka oslonca je vaš ego. Ego, međutim, nije ono što ste stvarno vi. Ego je vaša slika o sebi; vaša društvena maska; to je uloga koju glumile. Vaša društvena
maska hrani se odobravanjem. Ona želi kontrolirati i opstaje kad ima moć jer živi u strahu.
Vaše pravo Sopstvo, koje je vaš duh, vaša duša, pot­puno je slobodno od takvih pojava. Imuno je na kri­tiku, neustrašivo je pred izazovima i ne oseća se podređenim ni pred kim. A ipak je skromno i ne oseća se superiorno nikome, jer shvata da je sve drugo isto
Sopstvo, isti duh u drukčijem ruhu.
To je bitna razlika između objektno-odnosnog i samo-odnosnog. Kada ste samo-odnosni doživljavate svoju pravu suštinu koja je neustrašiva pred bilo kakvim iza­zovom, poštuje svakog čovjeka i ne osjeća se po­dređen. Stoga je moć Sopstva prava moć.
Objektno-odnosna moć je lažna moć. Budući zas­novana na egu traje samo u prisutnosti objekta na koji se oslanja. Ako imate određeni položaj, ako ste predsednik države ili direktor poduzeća ili ako imate mnogo novca, moć u kojoj uživate dolazi s položajem, poslom ili novcem. Moć zasnovana na egu
trajaće samo dok traje i to. Kad nestane položaj, po­sao ili novac, nestaće i moć.

S druge strane, moć Sopstva je trajna jer se zasniva na znanju o Sopstvu. Postoje određene karakteristike moći Sopstva. Ona ka vama privlači ljude, a privlači i ono što želite. Ona magnetizira ljude, situacije i okolnosti tako da podupiru vaše želje. To se još naziva i podrškom zakona prirode. Radi se o podršci božanskog; o po­dršci koja dolazi jer ste u stanju milosti. Vaša je moć
takva da možete uživati u vezi sa ljudima, a ljudi uživaju
u vezi sa vama. Vaša moć je moć veze, veze koja nas­taje iz čiste ljubavi.
Kako bismo mogli primeniti Zakon čiste potencijalnosti, polje svih mogućnosti, na naš život ?
Ako želite uživati u dobrobitima polja čiste potencijalnosti, ako
želite upotrebiti stvaralaštvo koje se nalazi u čistoj svesti, tada je potrebno imati pristup k njoj. Jedan od načina pristupa tom polju je dnevna praksa tišine, meditacije i ne-prosuđivanja. Provođenje vremena u prirodi takođe će vam omogućiti pristup do činjenica
koje su sadržane u tom polju: beskonačno stvara­laštvo, sloboda i blaženstvo.
Vežbanje tišine znači obavezu da određeno vreme jednostavno Budete. Doživljavanje tišine podrazu­meva povremeno odustajanje od govorenja.
Takođe, podrazumeva se povremeno odustajanje od aktivnosti poput gledanja televizije, slušanja radija ili čitanja knjiga. Ako nikad ne pružite sebi mogućnost da doživite tišinu, stvorićete turbulenciju vašeg unu­tarašnjeg dijaloga.Ponekad odvojite nešto vremena da biste doživeli tišinu. Ili se jednostavno obvežite da ćete određeno vreme svakoga dana održavati tišinu. Možete to činiti na primer dva sata, ili ako to izgleda dugo, samo je­dan sat. Takođe ponekad omogućite sebi produžena razdoblja tišine ceo dan, ili dva dana ili čak celu nedelju.
Šta se događa kada doživljavate tišinu? U početku, vaš unutarnji dijalog postaje uznemireniji. Osećate snažnu potrebu da nešto kažete. Poznajem ljude koji su se izuzetno uznemirili upravo prvog dana nakon što su odlučili da održe tišinu duže vremensko razdoblje. Odjednom su osećali užurbanost i napetost. Međutim, ukoliko bi izdržali to osećanje, njihov bi se unutrašnji dijalog stišavao i tišina bi ubrzo postala duboka.
To je stoga što nakon nekog vremena um odustane; shvati
da nema smisla kružiti naokolo ako vi - Sopstvo, duh, onaj koji bira - zaista nećete govoriti i tačka.
Nakon toga, kad se umiri unutrašnji dijalog, počećete doživljavati mirnoću polja čiste potencijalnosti.
Povremeno vežbanje tišine, već kako i kad vam odgovara, jedan je od načina da doživite Zakon čiste potencijalnosti. Svakodnevna meditacija je drugi način.

Idealno, trebali biste meditirati barem trideset minuta ujutro i trideset minuta uveče. Kroz meditaciju naučićete doživljavati polje čiste tišine i čiste svesnosti. U tom polju čiste tišine nalazi se polje beskonačne povezanosti, polje beskonačne organizirajuće snage,

konačno područje stvaranja gdje je sve neodvojivo povezano sa svim drugim.
Kada budemo govorili o petom duhovnom zakonu, Zakonu namere i želje, vidjećete na koji način možete u to polje uvesti nežan impuls namere tako da ostva­renje vaše želje dođe spontano. Mirnoća je prvi zahtev za ostvarenje želja, jer se u mirnoći nalazi vaša veza s
poljem čiste potencijalnosti koje za vas može uskladiti
beskonačne pojedinosti.

Zamislite kako izgleda kada u mirno jezero bacite mali kamen i posmatrate talase. Posle nekog vre­mena, kad se talasi smire, u jezero bacite još jedan kamenčić. Upravo to činite kada ulazite u polje čiste tišine i izražavate svoju nameru. U toj tišini čak će i
najtananija namera stvoriti talase unutar univerzalnezalne svesti koja povezuje sve sa svim drugim. Među­tim, ako ne doživljavate mirnoću u svesti, ako je vaš um kao nemirni okean, u njega biste mogli baciti Em­pire State Building i ne biste ništa primetili.
U Bibliji se kaže: "Budi miran, i spoznaj da Ja jesam Bog." Tako nešto može se postići jedino kroz medita­ciju.
Još jedan način da pristupimo polju čiste potencijalnosti je vežbanje ne-prosuđivanja. Prosuđivanje je stalno procenjivanje stvari i pojava kao pravih ili pogrešnih, dobrih ili loših. Kad stalno procenjujete, klasi­ficirate, označujete i analizirate, stvarate veliku turbu­lenciju u svom unutrašnjem dijalogu. Ta turbulencija
ometa tok energije između vas i polja čiste potencijalnosti. Doslovno "gnječite" procep između misli.
Taj procep je vaša povezanost sa poljem čiste potencijalnosti. To je stanje čiste svesnosti, tihi prostor iz­među misli, tiha nepomičnost koja vas povezuje s vašom pravom moći. Kad pritisnete taj procep, pritisnuli ste svoju povezanost sa poljem čiste potencijalnosti i
beskonačnog stvaralaštva.

U Tečaju o čudima postoji molitva koja glasi:
"Danas neću suditi, ma šta se dogodilo."
Ne-prosuđivanje stvara tišinu u vašem umu. Zato je dobra zamisao
početi dan uz tu izjavu. Tokom dana se podsetite na nju svaki put kad se uhvatite u prosuđivanju. Ako vežbanje ovog postupka celog dana izgleda previše teško, možete sami sebi jednostavno reći: "Sledeća dva sata neću suditi ni o čemu." ili "Sledećeg sata
doživeću ne-prosuđivanje."
Zatim možete postepeno produžiti vreme.
Tišinom, meditacijom i ne-prosuđivanjem pristupićete prvom zakonu, Zakonu čiste potencijalnosti. Jed­nom kad počnete s tim, možete dodati i četvrti deo prakse, a to je redovno provođenje vremena u zajed­nici sa prirodom. Provedeno vreme u prirodi omogućiće vam doživljaj skladnog međudelovanja životnih
elemenata i silai  pružiće vam osećaj jedinstva života. Bilo da se radi o potoku, šumi, jezeru ili mor­skoj obali, ta će vam povezanost takođe pomoći da pristupite polju čiste potencijalnosti.
Morate naučiti biti u dodiru sa unutrašnjom suštinom vašeg bića. Prava suština je izvan ega. Ona je neustrašiva; ona je slobodna; imuna je na kritiku; ne boji se nikakvog iza­zova. Nikome nije podređena, nikome nadređena i puna je čarolije, tajanstvenosti i lakoće.

Pristup svojoj pravoj suštini pružiće vam uvid u ogledalo odnosa, jer svaki je odnos odraz vašeg od­nosa sa samim sobom. Na primer, ako se osećate krivim, ako se bojite ili ste nesigurni zbog novca, uspeha ili bilo čega drugog, tada su to odrazi krivnje, straha i nesigurnosti kao osnovnih vidova vaše ličnosti. Nikakav novac ili uspeh neće rešiti te osnovne probleme postojanja; samo će bliskost sa Sopstvom doneti pravo isceljenje. A kada ste utvrđeni u znanju o svom pravom Sopstvu - kad zaista razumete svoju pravu narav - nikada nećete osećati krivicu, strah ili nesigurnost zbog novca, ili obilja, ili ispunjenja svojih želja, jer ćete shvatiti da je suština materijalnog bogat­stva - životna energija, da je suština - čista potencijalnost.
A čista potencijalnost je vaša urođena narav.
Kako budete sticali sve više pristupa svojoj pravoj naravi, spontano ćete misliti stvaralačke misli, jer je polje čiste potencijalnosti takođe i polje beskonačnog stvaralaštva i ćistog znanja.
 Austrijski filozof i pjesnik, Franz Kafka, jednom je rekao: "Nije potrebno napus­titi vlastitu sobu. Samo sedite za stolom i slušajte. Nije potrebno čak ni slušati, samo čekajte. Nije potrebno
čak ni čekati, samo naučite biti tihi, mirni i sami. Svet će vam se sam ponuditi bez maski. Pred njim neće biti izbora; u ekstazi će se baciti pred vaše noge."
Obilje i velikodušnost svemira izraz je stvaralačkog uma prirode. Što ste više usklađeni s umom prirode, imate više pristupa do
njenog beskonačnog, neograničenog stvaralaštva.
Međutim najpre je potrebno izaći iz turbulencije vlastitog unutrašnjeg dijaloga i povezati se s obilnim, bogatim, beskonačnim, stvaralačkim umom. Tada stvarate mogućnost dinamične aktivnosti noseći u isto vreme mirnoću večnog, neograničenog, stvara­lačkog uma. Ova izuzetna kombinacija neograniče­nog, beskonačnog uma sa dinamičnim, ograničenim individualnim umom predstavlja savršenu ravnotežu istovremenog kretanja i mirnoće koja se može stvoriti kad god poželite. Taj suživot suprotnosti, nepomičnost i dinamizam u isto vreme čini vas ne­zavisnim od situacija, okolnosti, ljudi i pojava.
Kad tiho prihvatate ovaj odabrani suživot suprot­nosti, povezujete se sa svetom energije, kvantnim vrtlogom , ne-materijalnom ne-supstancom koja je izvor materi­jalnog sveta. Taj svet energije je tečan, dinamičan, savitljiv, promenjiv, zauvek u kretanju. A ipak je ne­promenjiv, miran, nepomičan, večan i tih.
Izdvojena, mirnoća je potencijal za stvaranje; izd­vojeno, kretanje je stvaralaštvo ograničeno na određeni vid svoga izraza. Međutim, kombinacija kre­tanja i mirnoće omogućava vam oslobađanje stvaralaštva u svim pravcima, gde god da vas odvede snaga vašeg interesovanja.
Kuda god išli usred svog kretanja i aktivnosti, pone­site i svoj mir sa sobom. Na taj način haotično kretanje oko vas nikad neće zaseniti vaš pristup izobilju stvaralaštva, polju čiste potencijalnosti.

PRIMENA ZAKONA ČISTE POTENCIJALNOSTI
Aktiviraću Zakon čiste potencijalnosti obvezu­jući se na sledeće korake:
1. Stupiću u dodir sa poljem čiste potencijalnosti odvajajući neko vreme tokom dana za tišinu, za čisto Bivanje. Takođe ću barem dva puta dnevno sesti i meditirati otprilike trideset mi­nuta ujutro i trideset minuta uveče.
2. Svakog ću dana odvojiti nešto vremena i provesti ga u prirodi i tiho svedočiti o inteligenciji unutar svakog živog bića. Tiho ću sesti i posmatrati zala­zak Sunca ili slušati zvuk potoka ili mora, ili jednostavno osećati miris cveća. U ekstazi svoje vlastite tišine i u zajednici sa prirodom uživaću život koji kuca starinom, poljem čiste potencijal­nosti i neograničenog stvaralaštva.
3. Vežbaću ne-prosuđivanje. Počeću svoj dan izjavom:
 "Danas neću suditi, ma šta se dogodilo."
I tokom dana ću se podsećati da ne sudim.