KNjIGA "SEDAM DUHOVNIH ZAKONA USPEHA" - Deepak Chopra

UVOD
Iako je naslov ove knjige Sedam duhovnih zakona uspeha, on bi mogao glasiti i Sedam duhovnih zakona života.
Radi se o istim načelima koje priroda koristi da bi svemu dala materijalno postojanje svemu što možemo: videti, čuti, mirisati, okusiti ili dodirnuti.
U svojoj knjizi Stvaranje obilja, svest bogatstva u polju svih mogućnosti, ocrtao sam korake do svesti bo­gatstva zasnovane na ispravnom razumevanju načina na koji deluje priroda. Sedam duhovnih zakona uspeha čine suštinu tog učenja. Kad u svoju svest uključite znanje o njima, steći ćete sposobnost da uz nenapornu lakoću stvorite neograničeno bogatstvo i da doživite uspeh u svakom poduhvatu.
Uspeh se može odrediti kao stalno širenje sreće i progresivno ostvarivanje vrednih ciljeva.
Uspeh je sposobnost da ispunite svoje želje uz nenapornu la­koću. Ipak se na uspeh koji uključuje i stvaranje bo­gatstva uvek gledalo kao na proces koji zahteva težak rad i često se postiže na trošak drugih ljudi.
Potreban nam je duhovniji pristup uspehu i obilju koje predstavlja bujan tok svih dobrih stvari u vašem smeru. Znanjem i praksom duhovnih zakona, us­klađujemo se s prirodom i stvaramo uspeh uz
brižljivost, radost i ljubav.

Uspeh ima mnogo vidova; materijalno bogatstvo je samo jedan od njih. Uspeh je putovanje a ne odredište. Materijalno obilje, u svim svojim izrazima, jedan je od sastojaka koji putovanje čine prijatnim.
Međutim, uspeh uključuje dobro zdravlje, energiju i životni entuzijazam, dobre odnose, stvaralačku slo­bodu, emocionalnu i psihološku stabilnost i duševni mir.
Čak i uz sve to, nećemo biti ispunjeni ako unutar sebe ne negujemo seme Božanskog. U stvarnosti, mi smo Božansko u nastanku, a Bogovi i Božice koje u zametku nosimo u sebi, žele se potpuno materijalizovati.

 Zato je pravi uspeh doživljaj čudesnog. On pred­stavlja razvoj Božanskog unutar nas. On je zapažanje Božanskog gde god se kretali, šta god posmatrali: dečje oči, lepotu cveta, ptičji let.
Kada ćemo vlastiti život doživeti kao čudesni izraz Božanskog, ne povremeno, već sve vreme upoznaćemo pravo značenje uspeha.
Pre nego razmotrimo sedam duhovnih zakona, dobro je razumeti samu zamisao zakona.

Zakon je proces kojim nevidljivo postaje vidljivo; to je pro­ces kojim posmatrač postaje posmatran; to je proces kojim posmatrač postaje objekat koji posmatra ; to je proces kojim onaj koji sanja materijalizuje svoj san.
Ceo stvoreni svet, sve što postoji u fizičkom svetu, rezultat je neispoljenog koje je sebe preobra­zilo u ispoljeno, iskazano. Sve što vidimo došlo je iz nevidljivog.
Naša fizička tela, fizički svemir bilo šta i sve što možemo zapaziti svojim čulima sve je preobražaj neispoljenog, neznanog i nevidljivog u ispoljeno, poznato i vidljivo.

Fizički svemir nije ništa drugo već Sopstvo koje se ok­reće samo ka sebi da bi doživelo sebe kao duh, um i fizičku materiju. Drugim riečima, svi procesi u stvore­nom svetu su procesi kojima Sopstvo ili Božansko izražava Sebe.
Svest u kretanju izražava sebe kao ob­jekte unutar svemira koji plešu večni ples života.
Izvor stvorenog sveta je Božansko (ili duh); proces stvaranja je Božansko u kretanju (ili um); a objekat stvaranja je fizički svemir (što uključuje i fizičko telo). Ta tri činioca stvarnosti — duh, um i telo, ili posmatrač, proces posmatranja i objekt posmatranja u osnovi su jedno te isto. Dolaze sa istog mesta: polja čiste potencijalnosti koje je potpuno neispoljeno.
Fizički zakoni svemira predstavljaju zapravo celi taj proces Božanskog u kretanju ili svesti u kretanju.
Kada shvatimo te zakone i primenimo ih u životu, možemo stvoriti sve što želimo jer isti zakoni koje pri­roda koristi da bi stvorila šumu, ili galaksiju, ili zvezdu ili ljudsko telo, takođe mogu ispuniti naše najdublje želje.
Zadubimo se sada u Sedam duhovnih zakona uspeha i pogledajmo kako ih možemo primeniti u vlastitom životu.

PRVI ZAKON ČISTE POTENCIJALNOSTI
Prvi duhovni zakon uspeha je Zakon čiste potencijalnosti. Ovaj zakon zasnovan je na činjenici da smo mi, u svom osnovnom stanju, čista svest.
Čista svest je čista potencijalnost; ona je polje svih mogućnosti i beskonačnog stvaralaštva. Čista svest je naša duhovna bit. Budući neograničena i beskonačna, ona je takođe i čista radost. Drugi
pridevi svesti su čisto znanje, beskonačna tišina, savršena ravnoteža, nepobedivost, jednostavnost i blaženstvo.
To je naša suštinska narav. Naša suštinska narav je čista potencijalnost.

Kada otkrijete svoju suštinsku narav i spoznate ko ste zaista, u tom znanju Sebe naći ćete sposobnost da ispu­nite snove koje imate, jer vi ste večna mogućnost, nemerljivi potencijal svega što je bilo, jeste i što će biti.
Zakon čiste potencijalnosti mogao bi se nazvati i Zakonom jedinstva jer se iza beskonačne raznolikosti života nalazi jedinstvo jednog duha koji prožima sve.
Nema podele između vas i tog polja energije. Polje čiste potencijalnosti vaše je vlastito Sopstvo. Što češće doživljavate svoju vlastitu narav, bliže ste polju čiste potencijalnosti.
Doživljaj Sopstva, ili "samo-odnosnog" znači da je vaša unutrašnja tačka oslonca vaš vlastiti duh, a ne ob­jekt vašeg doživljaja. Suprotno samo-odnosnom je objektno-odnosno. Kada smo objektno-odnosni uvek smo pod uticajem objekata izvan Sopstva, što uključuje situacije, okolnosti, ljude i pojave. Kad smo objektnoodnosni stalno tražimo odobravanje drugih ljudi. Razmišljanje i ponašanje uvijek su nam u očekivanju reak­cije. Zato su zasnovani na strahu.

Kad smo objekto-odnosni takođe osećamo snažnu potrebu da kontrolišemo. Osećamo snažnu potrebu za spoljašnjom moći. Potreba za odobravanjem, potreba za kontrolom i potreba za spoljašnjom moći, potrebe su zasnovane na strahu. Te vrste moći nisu moći čiste potencijalnosti, nisu moći Sopstva ili stvarne
moći. Kad doživimo moć Sopstva, tada nema straha, nema prisile za kontrolom niti borbe za odobravanjem ili spoljašnjom moći.
Kad ste objektno-odnosni vaša unutrašnja tačka oslonca je vaš ego. Ego, međutim, nije ono što ste stvarno vi. Ego je vaša slika o sebi; vaša društvena maska; to je uloga koju glumile. Vaša društvena
maska hrani se odobravanjem. Ona želi kontrolisati i opstaje kad ima moć jer živi u strahu.

Vaše pravo Sopstvo, koje je vaš duh, vaša duša, pot­puno je slobodno od takvih pojava. Imuno je na kri­tiku, neustrašivo je pred izazovima i ne oseća se podređenim ni pred kim. A ipak je skromno i ne oseća se superiorno nikome, jer shvata da je sve drugo isto

Sopstvo, isti duh u drukčijem obliku.
To je bitna razlika između objektno-odnosnog i samo-odnosnog. Kada ste samo-odnosni doživljavate svoju pravu suštinu koja je neustrašiva pred bilo kakvim iza­zovom, poštuje svakog čovjeka i ne oseća se po­dređen. Stoga je moć Sopstva prava moć.
Objektno-odnosna moć je lažna moć. Budući zas­novana na egu traje samo u prisutnosti objekta na koji se oslanja. Ako imate određeni položaj, ako ste predsednik države ili direktor preduzeća ili ako imate mnogo novca, moć u kojoj uživate dolazi s položajem, poslom ili novcem. Moć zasnovana na egu trajaće samo dok traje i to. Kad nestane položaj, po­sao ili novac, nestaće i moć.

S druge strane, moć Sopstva je trajna jer se zasniva na znanju o Sopstvu. Postoje određene karakteristike moći Sopstva. Ona ka vama privlači ljude, a privlači i ono što želite. Ona magnetizira ljude, situacije i okolnosti tako da podupiru vaše želje. To se još naziva i podrškom zakona prirode. Radi se o podršci božanskog; o po­dršci koja dolazi jer ste u stanju milosti. Vaša je moć takva da možete uživati u vezi sa ljudima, a ljudi uživaju u vezi sa vama. Vaša moć je moć veze, veze koja nas­taje iz čiste ljubavi.
Kako bismo mogli primijeniti Zakon čiste potencijalnosti, polje svih mogućnosti, na naš život?

Ako želite uživati u dobrobitima polja čiste potencijalnosti, ako
želite upotrebiti stvaralaštvo koje se nalazi u čistoj svesti, tada je potrebno imati pristup k njoj. Jedan od načina pristupa tom polju je dnevna praksa tišine, meditacije i ne-prosuđivanja. Provođenje vremena u prirodi takođe će vam omogućiti pristup do činjenica
koje su sadržane u tom polju: beskonačno stvara­laštvo, sloboda i blaženstvo.
Vežbanje tišine znači obavezu da određeno vreme jednostavno Budete. Doživljavanje tišine podrazu­meva povremeno odustajanje od govorenja.
Takođe, podrazumeva se povremeno odustajanje od aktivnosti poput gledanja televizije, slušanja radija ili čitanja knjiga. Ako nikad ne pružite sebi mogućnost da doživite tišinu, stvorićete turbulenciju vašeg unu­tarašnjeg dijaloga.

Ponekad odvojte nešto vremena da biste doživeli tišinu. Ili se jednostavno obavežite da ćete određeno vreme svakoga dana održavati tišinu. Možete to činiti na primer dva sata, ili ako to izgleda dugo, samo je­dan sat. Takođe ponekad omogućite sebi produžena razdoblja tišine ceo dan, ili dva dana ili čak celu nedelju.
Šta se događa kada doživljavate tišinu? U početku, vaš unutarnji dijalog postaje uznemireniji. Osećate snažnu potrebu da nešto kažete. Poznajem ljude koji su se izuzetno uznemirili upravo prvog dana nakon što su odlučili da održe tišinu duži vremenski period. Odjednom su osećali užurbanost i napetost. Međutim, ukoliko bi izdržali to osećanje, njihov bi se unutrašnji dijalog stišavao i tišina bi ubrzo postala duboka.
To je stoga što nakon nekog vremena um odustane; shvati
da nema smisla kružiti naokolo ako vi - Sopstvo, duh, onaj koji bira - zaista nećete govoriti i tačka.
Nakon toga, kad se umiri unutrašnji dijalog, počećete doživljavati mirnoću polja čiste potencijalnosti.
Povremeno vežbanje tišine, već kako i kada vam odgovara, jedan je od načina da doživite Zakon čiste potencijalnosti. Svakodnevna meditacija je drugi način.
Idealno, trebali biste meditirati barem trideset minuta ujutro i trideset minuta uveče. Kroz meditaciju naučićete doživljavati polje čiste tišine i čiste svesnosti. U tom polju čiste tišine nalazi se polje beskonačne povezanosti, polje beskonačne organizirajuće snage,
konačno područje stvaranja gdje je sve neodvojivo povezano sa svim drugim.

Kada budemo govorili o petom duhovnom zakonu, Zakonu namere i želje, vidjećete na koji način možete u to polje uvesti nežan impuls namere tako da ostva­renje vaše želje dođe spontano. Mirnoća je prvi zahtev za ostvarenje želja, jer se u mirnoći nalazi vaša veza sa
poljem čiste potencijalnosti koje za vas može uskladiti beskonačne pojedinosti.
Zamislite kako izgleda kad u mirno jezero bacite mali kamen i posmatrate talase. Posle nekog vre­mena, kada se talasi smire, u jezero bacite još jedan kamenčić. Upravo to činite kada ulazite u polje čiste tišine i izražavate svoju nameru. U toj tišini čak će i
najtananija namera stvoriti talase unutar univerzalnezalne svesti koja povezuje sve sa svim drugim. Među­tim, ako ne doživljavate mirnoću u svesti, ako je vaš um kao nemirni okean, u njega biste mogli baciti Em­pire State Building i ne biste ništa primetili.
U Bibliji se kaže: "Budi miran, i spoznaj da Ja jesam Bog." Tako nešto može se postići jedino kroz medita­ciju.

Još jedan način da pristupimo polju čiste potencijalnosti je vežbanje ne-prosuđivanja. Prosuđivanje je stalno procenjivanje stvari i pojava kao pravih ili pogrešnih, dobrih ili loših. Kad stalno procenjujete, klasi­fikujete, označavate i analizirate, stvarate veliku turbu­lenciju u svom unutrašnjem dijalogu. Ta turbulencija ometa tok energije između vas i polja čiste potencijalnosti. Doslovno "gnječite" procep između misli.
Taj procep je vaša povezanost sa poljem čiste potencijalnosti. To je stanje čiste svesnosti, tihi prostor iz­među misli, tiha nepomičnost koja vas povezuje sa vašom pravom moći. Kad pritisnete taj procep, pritisnuli ste svoju povezanost sa poljem čiste potencijalnosti i
beskonačnog stvaralaštva.

U Tečaju o čudima postoji molitva koja glasi:
"Danas neću suditi, ma šta se dogodilo."
Ne-prosuđivanje stvara tišinu u vašem umu. Zato je dobra zamisao
početi dan uz tu izjavu. Tokom dana se podsetite na nju svaki put kad se uhvatite u prosuđivanju. Ako vežbanje ovog postupka celog dana izgleda previše teško, možete sami sebi jednostavno reći: "Sledeća dva sata neću suditi ni o čemu." ili "Sledećeg sata doživeću ne-prosuđivanje."
Zatim možete postepeno produžiti vreme.

Tišinom, meditacijom i ne-prosuđivanjem pristupićete prvom zakonu, Zakonu čiste potencijalnosti. Jed­nom kad počnete s tim, možete dodati i četvrti deo prakse, a to je redovno provođenje vremena u zajed­nici sa prirodom. Provedeno vreme u prirodi omogućiće vam doživljaj skladnog međudelovanja životnih
elemenata i silai  pružiće vam osećaj jedinstva života. Bilo da se radi o potoku, šumi, jezeru ili mor­skoj obali, ta će vam povezanost takođe pomoći da pristupite polju čiste potencijalnosti.
Morate naučiti biti u dodiru sa unutrašnjom suštinom vašeg bića. Prava suština je izvan ega. Ona je neustrašiva; ona je slobodna; imuna je na kritiku; ne boji se nikakvog iza­zova. Nikome nije podređena, nikome nadređena i puna je čarolije, tajanstvenosti i lakoće.

Pristup svojoj pravoj suštini pružiće vam uvid u ogledalo odnosa, jer svaki je odnos odraz vašeg od­nosa sa samim sobom. Na primer, ako se osećate krivim, ako se bojite ili ste nesigurni zbog novca, uspeha ili bilo čega drugog, tada su to odrazi krivnje, straha i nesigurnosti kao osnovnih vidova vaše osob­enosti. Nikakav novac ili uspeh neće rešiti te osnovne probleme postojanja; samo će bliskost s Sopstvom
doneti pravo isceljenje. A kad ste utvrđeni u znanju o svom pravom Sopstvu - kad zaista razumete svoju pravu narav - nikada nećete osećati krivnju, strah ili nesigurnost zbog novca, ili obilja, ili ispunjenja svojih želja, jer ćete shvatiti da je suština materijalnog bogat­stva - životna energija, da je suština - čista potencijalnost.
A čista potencijalnost je vaša urođena narav.

Kako budete sticali sve više pristupa svojoj pravoj naravi, spontano ćete misliti stvaralačke misli, jer je polje čiste potencijalnosti takođe i polje beskonačnog stvaralaštva i ćistog znanja.
 Austrijski filozof i pjesnik, Franz Kafka, jednom je rekao: "Nije potrebno napus­titi vlastitu sobu. Samo sedite za stolom i slušajte. Nije potrebno čak ni slušati, samo čekajte. Nije potrebno
čak ni čekati, samo naučite biti tihi, mirni i sami. Svet će vam se sam ponuditi bez maski. Pred njim neće biti izbora; u ekstazi će se baciti pred vaše noge."
Obilje i velikodušnost svemira izraz je stvaralačkog uma prirode. Što ste više usklađeni s umom prirode, imate više pristupa do
njenog beskonačnog, neograničenog stvaralaštva.
Međutim najpre je potrebno izaći iz turbulencije vlastitog unutrašnjeg dijaloga i povezati se s obilnim, bogatim, beskonačnim, stvaralačkim umom. Tada stvarate mogućnost dinamične aktivnosti noseći u isto vreme mirnoću večnog, neograničenog, stvara­lačkog uma. Ova izuzetna kombinacija neograniče­nog, beskonačnog uma sa dinamičnim, ograničenim individualnim umom predstavlja savršenu ravnotežu istovremenog kretanja i mirnoće koja se može stvoriti kad god poželite. Taj suživot suprotnosti, nepomičnost i dinamizam u isto vreme čini vas ne­zavisnim od situacija, okolnosti, ljudi i pojava.

Kada tiho prihvatate ovaj odabrani suživot suprot­nosti, povezujete se sa svetom energije, kvantnim vrtlogom , ne-materijalnom ne-supstancom koja je izvor materi­jalnog sveta. Taj svet energije je tečan, dinamičan, savitljiv, promenjiv, zauvek u kretanju. A ipak je ne­promenjiv, miran, nepomičan, večan i tih.
Izdvojena, mirnoća je potencijal za stvaranje; izd­vojeno, kretanje je stvaralaštvo ograničeno na određeni vid svoga izraza. Međutim, kombinacija kre­tanja i mirnoće omogućava vam oslobađanje stvaralaštva u svim pravcima, gde god da vas odvede snaga vašeg interesovanja.
Kuda god išli usred svog kretanja i aktivnosti, pone­site i svoj mir sa sobom. Na taj način haotično kretanje oko vas nikad neće zaseniti vaš pristup izobilju stvaralaštva, polju čiste potencijalnosti.

PRIMENA ZAKONA ČISTE POTENCIJALNOSTI
Aktiviraću Zakon čiste potencijalnosti obavezu­jući se na sledeće korake:
1. Stupiću u dodir sa poljem čiste potencijalnosti odvajajući neko vreme tokom dana za tišinu, za čisto Bivanje. Takođe ću barem dva puta dnevno sesti i meditirati otprilike trideset mi­nuta ujutro i trideset minuta uveče.
2. Svakog ću dana odvojiti nešto vremena i provesti ga u prirodi i tiho svedočiti o inteligenciji unutar svakog živog bića. Tiho ću sesti i posmatrati zala­zak Sunca ili slušati zvuk potoka ili mora, ili jednostavno osećati miris cveća. U ekstazi svoje vlastite tišine i u zajednici sa prirodom uživaću život koji kuca starinom, poljem čiste potencijal­nosti i neograničenog stvaralaštva.
3. Vežbaću ne-prosuđivanje. Počeću svoj dan izjavom:
 "Danas neću suditi, ma šta se dogodilo."
I tokom dana ću se podsećati da ne sudim.

DRUGI DUHOVNI ZAKON USPEHA

Drugi duhovni zakon uspeha je Zakon davanja.
Taj bi se zakon takođe mogao zvati i Zakonom davanja i primanja jer svemir deluje putem dinamične razmene. Ništa nije statično. Vaše telo nalazi se u stanju stalne dinamične razmene sa te­lom svemira; vaš um nalazi se u stanju dinamičnog međudelovanja sa umom kosmosa; vaša energija je izraz kosmičke energije.

Tok života nije ništa drugo nego harmonično međudelovanje svih elemenata i sila koji oblikuju polje postojanja. Ovo harmonično međudelovanje elemenata i sila u vašem se životu očituje kao Zakon da­vanja. Budući da se vaše telo, duh i svemir nalaze u
stanju stalne i dinamične razmene, zaustavljanje
toka energije je poput zaustavljanja cirkulacije krvi.
Kad krv prestane teći, počinje se zgrušavati, koagulirati, zaostajati. Zbog toga morate davati i primati da biste u svom životu održali kružni protok bogatstva i obilja ili bilo čega drugog što želite.
 Novac je simbol životne energije koju razmenjujemo i životne energije koju koristimo a koja nastaje kao rezultat usluga koje
pružamo svemiru.

Ako bismo zaustavili kruženje novca, ako je naša namera da ga zadržimo i gomilamo budući da se radi o životnoj energiji, zaustavili bismo takođe i njegov dotok. Da bismo osigurali da ta energija i dalje protiče, potrebno je održati njeno kruženje. Kao
reka i novac mora teći, inače postane ustajao, guši se i ubija svoju vlastitu životnu silu. Kruženje ga održava živim i vitalnim.
Svaki odnos predstavlja davanje i primanje. Da­vanje začinje primanje, primanje začinje davanje. Što je gore, mora sići; što odlazi, mora doći. Zapravo, da­vanje je jednako primanju jer su davanje i primanje različiti vidovi protoka energije u svemiru. Ako zausta­vite tok jednog ili drugog, ometate inteligenciju pri­rode.

Svako sjeme obećava hiljadu šuma. Međutim, seme se ne smije uskladištiti; svoju inteligenciju mora pre­dati plodnom tlu. Kroz davanje, njegova nevidljiva energija protiče u materijalno postojanje.

Što više dajete, više ćete primiti, jer ćete održavati kruženje obilja iz svemira u vlastitom životu.
 Sve što ima neku vrednost davanjem se samo umnožava. Ono što se ne umnoži davanjem nije vredno niti davanja ni primanja. Ako u činu da­vanja osetite da ste nešto izgubili tada dar nije zaista dat i neće se povećati. Ako dajete bez volje, iza takvog
davanja nema energije.
Najvažnija je namera iza vašeg davanja i primanja.
Namera uvek mora biti stvaranje sreće za onog koji daruje i za onog koji prima, jer sreća podržava i održava život pa tako stvara dobitak. Povrat je izravno srazmeran davanju samo ako je davanje  iz srca. Zbog toga čin davanja mora biti rado­stan duh vam mora biti u takvom stanju da se raduje samom činu davanja. Na taj se način energija koja stoji iza davanja povećava mnogo puta.

Vežbanje Zakona davanja zapravo je vrlo jednos­tavno: ako želite radost, obradujle druge; ako želite lju­bav, naučite je davati; ako želite da vas cene i na vas obraćaju pažnju, upravo to dajte drugima; ako želite materijalno obilje, pomozite drugima da postanu bo­gati. Zapravo, najlakši način da dobijete ono što želite
je da drugima pomognete dobiti ono što oni žele. Ovo načelo jednako je uspešno za pojedince, preduzeća, zajednice i nacije. Ako u svom životu želite biti blago­slovljeni dobrom, naučite dobrom tiho blagosloviti svakog drugog čovjeka.
Čak i misao o davanju, misao o blagoslovu, ili jed­nostavna molitva, ima moć uticaja na druge. To je zato što je naše telo, u svom osnovnom stanju, loka­lizovan skup energije i informacije u svemiru koji se sastoji od energije i informacije. Mi smo lokalizovani skupovi svesti u svesnom svemiru. Riječ "svest" znači više od same energije ili informacije, ona označava energiju i informaciju koja je živa kao misao.
 Mi smo skupovi misli u mislećem svemiru. A misli imaju snagu preobražaja.

Život je večni ples svesti koja sebe izražava u di­namičnoj razmeni impulsa inteligencije između mikrokosmosa i makrokosmosa, između ljudskog tela i univerzalnog tela, između ljudskog uma i kosmičkog uma.
Kad naučite davati ono što sami tražite, aktivirate i oblikujete taj ples izuzetnim, energičnim i životnim pokretima koji čine večni ritam života.

Najbolji način aktiviranja Zakona davanja :
da biste započeli proces kruženja je odluka da ćete, kada god nekog sretnete, nešto dati. Nije potrebno da to bude materijalno; to bi mogao biti cvet, kompliment ili molitva. Zapravo, najmoćniji oblici davanja nisu ma­terijalni. Darovi brižljivosti, pažnje, saosećanja, prih­vatanja i ljubavi, najdragoceniji su darovi koje možete
pokloniti, a ne koštaju ništa. Kad susretnete nekog možete mu tiho odaslati svoj blagoslov, poželeti mu sreću, radost i smeh. Ta vrsta tihog davanja vrlo je snažna.

Kad sam bio dete naučili su me a to sam i ja naučio svoju decu  da nikad ne posećujem nikoga a da ne donesem nešto. Mogli biste reći: "Kako da pok­lanjam drugima kad u ovom trenutku ni sam nemam
dovoljno?" Možete doneti cvet. Jedan cvet. Možete doneti poruku ili razglednicu na kojoj piše nešto povezano sa osećanjima koje negujete prema osobi koju posećujete. Možete doneti kompliment. Možete doneti molitvu.
Odlučite da dajete kuda god išli, koga god videli.
Primaćete, toliko dugo dok dajete. Što više dajete, imaćete više poverenja u čudesan učinak ovog zakona. I, što više primate, više će da raste vaša sposobnost davanja.

Naša prava narav je narav obilja i bogatstva; bogati smo po prirodi jer priroda podržava svaku potrebu i želju. Ne nedostaje nam ništa jer je naša osnovna narav, narav čiste potencijalnosti i beskonačnih mo­gućnosti. Zato, morate znati da već sada, po nasleđu, živite u obilju, bez obzira koliko novca imate, jer izvor bogatstva je polje čiste potencijal­nosti svest koja zna kako ispuniti svaku potrebu,
uključujući radost, ljubav, smeh, mir, harmoniju i znanje. Ako pre svega tražite to ne samo za sebe, već i za druge sve drugo će vam doći spontano.

PRIMENA ZAKONA DAVANJA
Aktiviraću Zakon davanja obavezujući se na sle­deće korake:
1. Kuda god išao, koga god susreo, poneću dar.
Dar može biti kompliment, cvet ili molitva.
Danas ću nešto dati svakome sa kim dođem u do­dir i tako ću započeti proces kruženja radosti, bo­gatstva i obilja kroz svoj život i živote drugih ljudi.
2. Danas ću sa zahvalnošću primiti sve darove koje će mi život pružiti. Primiću darove prirode:
sunčev sjaj i ptičji cvrkut, prolećni pljusak ili prvi zimski sneg. Biću otvoren primanju darova od drugih ljudi, bilo da je to u obliku materijalnog dara, novca, komplimenta ili molitve.
3. Obavezaću se da održim kruženje bogatstva kroz svoj život dajući i primajući najdragocjenije da­rove života: darove brižljivosti, saosećanja, prih­vatanja i ljubavi. Svaki put kada nekog sretnem
tiho ću mu poželeti sreću, radost i smeh.

ZAKON "KARME" ILI UZROKA I POSLEDICE
Treći duhovni zakon uspeha je Zakon karme.
"Karma" je delatnost, ali i posledica te delatnosti; to je istovremeno i uzrok i posledica, jer svaka delatnost stvara silu energije koja nam se vraća u sličnom obliku. Nema ničeg neobičnog u Zakonu karme. Svi smo čuli izraz "Kako seješ, tako ćeš i žeti.". Očigledno, ako želimo stvoriti sreću u vlasti­tom životu, moramo naučiti kako sejati seme sreće. Zato karma uključuje delatnost svesnog biranja.
1 vi i ja donosimo bezbrojne odluke. U svakom tre­nutku našeg postojanja nalazimo se u polju svih mo­gućnosti gdje postoji beskonačnost odabira. Neke od tih odluka donosimo svesno, a druge nesvesno.

Međutim, najbolji način razumevanja i najveća upotreba karmičkog zakona nalazi se u osvešćivanju izbora koje činimo svakog trenutka.
Sviđalo vam se to ili ne, sve što se zbiva u ovom tre­nutku rezultat je odluka koje ste doneli u prošlosti.
Na nesreću, mnogi od nas donose te odluke nesvesno i zato o njima i ne mislimo kao o izboru a ipak, radi se upravo o tome.
Kad bih vas uvredio, vi biste najverovatnije oda­brali da se osećate izazvani. Kad bih vas pohvalio, najverovatnije biste odabrali da budete zadovoljni. Međutim, razmislite o tome: ipak se radi o izboru.
Mogao bih vas izazvati i uvrediti, a vi biste mogli odabrati da se ne uvredite. Mogao bih vas pohvaliti, a vi biste mogli odabrati da vam to ne laska.
Drugim rečima, većina nas je postala iako stalno biramo poput skupa uvetovanih refleksa, koji se stalno aktiviraju od ljudi i okolnosti i završavaju u predvidljivim obrascima ponašanja. Ovi uvetovani refleksi nalik su Pavlovljevom uvetovanju.
Naučnik Pavlov je sla­van po svom eksperimentu sa psom: ako zazvonite svaki put kad hranite psa, pas će vrlo brzo početi lučiti pljuvačku samo na zvuk zvona, jer je povezao jedan nadražaj sa drugim.

Većina nas, kao rezultat uvetovanja, na isti pred­vidljivi način reaguje na nadražaje iz okoline. Čini se da neki ljudi i okolnosti automatski podstiču naše reak­cije, dok mi zaboravljamo da se ipak radi o izboru koji je pred nama u svakom trenutku našeg postojanja. Taj izbor jednostavno je nesvestan.
Ako za trenutak zastanete i pogledate kakve odluke donosite kada ih donosite tada ćete tim činom sve­dočenja celi proces prebaciti iz nesvesnog područja u svesno. Ovaj postupak svesnog odabira i svedočenja daće vam veliku snagu.
Kad odabirete bez obzira o čemu se radi, zapi­tajte se pre svega: "Kakve će biti posledice odluke koju donosim?" Vaše će srce odmah znati.
Drugo:
"Hoće li taj izbor doneti sreću meni i ljudima oko mene?" Ako je odgovor da, tada sledite taj izbor. Ako je odgovor ne, ako taj izbor stvara nevolje bilo za vas ili ljude oko vas, nemojte ga odabrati.
Jednostavno, zar ne?
Od bezbrojnog mnoštva izbora koji su vam dostupni svakog trenutka, samo će jedan stvoriti sreću za vas i one oko vas. Kad odaberete njega, kao posle­dica pojaviće se oblik ponašanja koje se naziva spon­tano, ispravno ponašanje. Spontano ispravna ponašanje je pravo ponašanje u pravom trenutku. To je pravi odgovor na svaku situaciju. To je delatnost koja "hrani" vas i svakog ko je pod uticajem te delatnosti.
Mehanizam kojim vam svemir pomaže doneti spontano ispravne odabire vrlo je zanimljiv. Odnosi se na osećanja u vašem telu. Vaše telo doživljava dve vrste osećanja: jedno je udobnost, a drugo neudobnost. U trenutku kad svesno odabirete, obratite pažnju na
telo i pitajte ga: "Ako odaberem ovo, šta će se dogo­diti?" Ako vam telo pošalje poruku udobnosti, izbor je ispravan. Ako telo pošalje poruku neudobnosti, izbor nije prikladan.
Neki ljudi osećaju poruke udobnosti i neudobnosti u području solarnog pleksusa, ali većina ljudi ih oseća u području srca. Svesno obratite pažnju na srce i zapitajte ga šta da činite. Pričekajte reakciju - telesnu reakciju u obliku osećanja. Osećaj bi mogao biti vrlo prefinjen i tanan  ali biće tu, u vašem telu.
Samo srce zna ispravan odgovor. Većina ljudi misli da je srce maglovito i sentimentalno. Međutim, nije. Srce je intuitivno, celovito, sadržajno, odnosno nije usmereno "na pobedu ili poraz. Ono prodire u kosmičko polje čiste potencijalnosti, čistog
znanja i beskonačne organizujuće snage i uzima sve u obzir. Ponekad ne izgleda racionalno, ali srce ima računarsku moć koja je mnogo tačnija i preciznija od bilo čega unutar granica racionalne misli.

Kad god to poželite možete koristiti Zakon karme da biste stvorili novac, obilje i protok svakog dobra u vašem smeru. Međutim, najpre morate postati svesni da se vaša budućnost stvara izborom koji činite u svakom trenutku svog života. Ako to činite redovno,
tada potpuno koristite Zakon karme. Što više osvešćujete svoje izbore, oni će sve više biti spontano ispravni i za vas i za one oko vas.

Šta je s prošlom karmom i kako ona deluje na vas?
U pogledu prošle karme imate tri mogućnosti. Prvo, možete otplatiti svoje karmičke dugove. Većina ljudi bira upravo to, naravno nesvesno. I to takođe, može biti vaš izbor. Ponekad je u plaćanje dugova uključeno mnogo patnje, ali Zakon karme kaže da će se
svaki dug naplatiti. U svemiru postoji savršeno knjigo­vodstvo. Sve što se događa stalna je razmena energije.

Drugo, možete preoblikovati ili preobraziti svoju karmu u ugodniji doživljaj. Radi se o vrlo zanimljivom procesu tokom kojeg, kada plaćate svoje karmičke dugove, pitate sami sebe: "Šta mogu naučiti iz tog doživljaja? Zašto se to događa i kakvu mi to poruku svemir prenosi? Na koji način mogu upotrebiti to iskustvo za dobro drugih ljudi?"
Čineći tako, tražite seme mogućnosti i povezujete to seme sa svojom životnom svrhom o ko­jem govori Sedmi duhovni zakon uspeha. Na taj način možete preoblikovati svoju karmu u nov izraz.
Na primer, ako ste slomili nogu baveći se sportom, mogli biste se zapitati: "Šta mogu naučiti iz tog doživljaja? Kakvu mi poruku prenosi svemir?" Možda je poruka sadržana u zahtevu da usporite i da se sle­deći put prema svome tijelu odnosite s više pažnje. A
ako je vaša svrha da druge podučavate ono što znate, tada biste pitajući se: "Na koji način ovaj doživljaj može koristiti drugim ljudima?", mogli od­lučiti da podelite sa drugima to što ste naučili
napisavši knjigu o sigurnom bavljenju sportom. Ili biste mogli oblikovati posebne sportske cipele ili po­magalo koje će sprečiti vrstu povrede koja se dogo­dila vama.
Na taj način, plaćajući svoje karmičke dugove pret­vorićete nezgodu u dobrobit koja vam može doneti bogatstvo i ispunjenje. To je preoblikovanje karme u pozitivno iskustvo. Niste se stvarno oslobodili karme, ali ste iskoristili karmički događaj i iz njega stvorili novu i pozitivnu karmu.

Treće, karmu možete transcendirati. Transcendirati karmu znači postati nezavisni od nje.
Način da se trnnscendira karma sastoji se u tome da održavate
doživljaj procepa, Sopstva ili duha. To je nalik pranju prljave odeće u vodenoj struji. Svaki put kad je perete, uklonili ste nešto prljavštine. Nastavite prati, iznova i iznova, i odeća je svaki put malo čistija. Seme karme perete ili transcendirate zaranjajući u procjep i izlazeći iz njega. To se, naravno, čini vežbanjem meditacije.

Sve delatnosti su karmički doživljaji. Popiti šoljicu kafe je karmički doživljaj. Ta delatnost stvara sećanje, a sećanje ima potencijal da stvori želju.
Želje, ponovno, stvaraju delatnost. Operacioni soft­ware vaše duše je karma, sećanje i želja. Vaša duša je skup svesti koja poseduje seme karme, sećanja i želje. Postajući svesni tog semena, posta­jete svesni generator stvarnosti. Postajući svjesni svo­jih izbora, počinjete stvarati delatnosti koje su evolucionarne za vas i za one oko vas. A to je sve što trebate činiti.
Toliko dugo, dok je karma evolucionarna i za Sobstvo
i za sve one na koje Sobstvo utiče, plod karme biće sreća i uspeh.

PRIMENA ZAKONA KARME ILI UZROKA I POSLEDICA
Aktiviraću Zakon karme obavezujući se na sle­deće korake:
1. Danas ću, u svakom trenutku, svedočiti svome izboru. Jednostavnim svedočenjem, osvestiću svaki izbor. Znam da je najbolji način pripreme za bilo koji trenutak u budućnosti biti potpuno svestan sadašnjosti.
2. Kad god želim nešto da izaberem, zapitaću se dva pitanja:
"Kakve su posledice moga izbora?" i "Hoće li taj izbor doneti ispunjenje i sreću meni a isto tako i svima koji će biti pod njegovim uticajem?"
3.Tražiću vođstvo od svoga srca i upravljaću se osećanjem
 udobnosti i neudobnosti. Ako u trenutku izbora osećam udobnost, krenuću na­pred bez ograničavanja. Ako u trenutku izbora osećam neudobnost, zastaću i pokušati videti posledice svog izbora unutarnjim okom.
Ovakvo vođstvo osposobiće me da donosim spontano ispravne odluke za sebe i za sve one oko mene.

ČETVRTI ZAKON USPEHA
ZAKON NAJMANJEG NAPREZANJA

Četvrti duhovni zakon uspeha je Zakon najma­njeg naprezanja. Ovaj zakon zasnovan je na či­njenici da inteligencija prirode deluje nenapornom lakoćom i potpunom bezbrižnošću. Radi se o načelu
najmanje akcije, načelu smanjenja otpora. Radi se o načelu sklada i ljubavi. Kada od prirode naučimo ovu lekciju, lako ćemo ostvariti svoje želje.
Ako posmatrate kako priroda radi, uvidećete da se sve odvija uz najmanji napor. Trava ne pokušava rasti, već jednostavno raste. Ribe ne pokušavaju pli­vati, već jednostavno plivaju. Cveće ne pokušava cvetati, ono cveta. Ptice ne pokušavaju leteti, one lete.
Zemlja se ne pokušava okretati oko svoje ose; njena je narav da se okreće vrtoglavom brzinom i da žuri svemirom. Dečja je narav osećati blaženstvo. Narav Sunca je da sija. Narav zvezda je da iskre i sjaje. A narav ljudskog bića je da pretvori svoje snove u materi­jalni oblik, lako i nenaporno.
U Vedskoj nauci, drevnoj filozofiji Indije, ovo je načelo poznato kao načelo ekonomije naprezanja.
Drugim rečima "čini manje, a postigni više." Na kraju stižemo do stanja gde ne činimo ništa, a postižemo sve. To znači imati samo bledu zamisao nakon koje nenaporno dolazi njeno ostvarenje. Ono što se obično naziva "čudom" zapravo je izraz Zakona najmanjeg na­prezanja.
Inteligencija prirode deluje nenaporno, spontano i bez prepreka. Ona je nelinearna; ona je intuitivna, ce­lovita i podržavajuća. A kada ste u skladu s prirodom, kada ste utvrđeni u znanju o svom pravom Sopstvu, možete iskoristiti Zakon najmanjeg naprezanja.
Najmanje se naprežete kad delujete podstaknuli lju­bavlju, jer prirodu održava energija ljubavi. Kada tražite moć i kontrolu nad ljudima tada trošite ener­giju. Kada tražite novac i moć da biste zadovoljili ego, trošite energiju trčeći za prividom sreće umesto da
uživate u sreći ovog trenutka. Kada tražite novac jedino radi ličnog dobitka, od sebe odsecate protok energije i smetate izražavanju inteligencije prirode.
Ali kada su vaše delatnosti podstaknute ljubavlju, ener­gija se ne troši. Kada su vaše delatnosti podstaknute lju­bavlju, vaša se energija umnožava i nakuplja a višak energije koju ste skupili može se usmeriti za stvaranje bilo čega što želite, uključujući i neograničeno bogat­stvo.

O svom telu možete razmišljati kao o spravi za kontrolisanje energije: ono može stvarati, čuvati i trošiti energiju. Ako znate kako stvarati, čuvati i trošiti energiju na koristan način, tada ste u stanju stvoriti bilo kakvo bogatstvo. Usmeravanje pažnje na ego troši najveću količinu energije. Kad vam je ego unutrašnja tačka oslonca, kada tražite moć i kon­trolu nad ljudima, ili tražite njihovo odobravanje, ra­sipnički trošite energiju.
Kad se ta energija oslobodi, ona se može preusme­riti na stvaranje bilo čega što želite. Kad vam je duh unutrašnja tačka oslonca, kada ste otporni na kritiku i neustrašivi pred bilo kakvim izazovom, možete iskoristiti snagu ljubavi i stvaralački upotrebiti ener­giju da biste doživeli obilje i evoluciju.
U knjizi Umetnost sanjarija Don Juan kaže Carlosu Castanedi: "...većina naše energije odlazi na potporu vlastite važnosti... Kad bismo bili sposobni barem malo odustati od te važnosti, dogodile bi nam se dve izvanredne stvari. Prvo, oslobodili bismo svoju ener­giju od pokušaja održavanja privida o vlastitoj veličini; i drugo, sebi bismo osigurali dovoljno energije... da načas spazimo stvarnu veličinu svemira."

Zakon najmanjeg naprezanja sastoji se od tri činioca tri načina na koji možete delotvorno upotrebiti načela "čini manje, a postigni više".
Prvi činioc je prihvatanje. Prihvatanje jednostavno znači da se
obavežete na sledeće: "Danas ću prihvatiti ljude, situa­cije, okolnosti i događaje baš kako budu dolazili."
To znači da ću znati da je ovaj trenutak onakav kakav
treba biti, jer je celi svemir onakav kakav treba biti. Ovaj trenutak, ovaj koji upravo sada doživljavate — vrhunac je svih trenutaka koje ste doživeli u prošlosti. Ovaj trenutak je takav kakav jeste jer je svemir takav kakav jeste.
Kada se borite protiv trenutka, zapravo se borite pro­tiv celog svemira. Umesto toga, možete odlučiti da se danas nećete boriti protiv celog svemira boreći se protiv ovog trenutka. To znači da je vaše prihvatanje ovog trenutka potpuno i celovito. Prihvatate svijet kakav jeste, a ne onakav kakav biste vi željeli da bude u ovom trenutku. Ovo je važno razumeti. Možete želeti da svet u budućnosti bude drugačiji, ali u ovom trenutku morate ga prihvatiti kakav jeste.

Kada se osećate osujećeni ili uznemireni zbog nekog čoveka ili situacije, prisetite se da ne reagujete na osobu ili situaciju već na svoja osećanja prema osobi ili situaciji. To su vaša osećanja, a vaša osećanja nisu tuđa greška. Kad ovo budete u potpunosti spoznali i razum­eli, bićete spremni da preuzmete odgovornost za svoja osećanja i promenite ih. A ako možete stvari prihvatiti kakve jesu, spremni ste preuzeti odgovor­nost za vlastitu situaciju i za sve događaje koje doživljavate kao probleme.
To nas dovodi do drugog činioca Zakona najmanjeg naprezanja: odgovornosti.

Šta znači odgovornost?
Odgovornost znači da ne krivite nikoga i ništa za svoju situaciju, što znači ni samog sebe. Prihvativši tu okol­nost, taj događaj, taj problem, odgovornost predstav­lja sposobnost stvaralačke reakcije na situaciju kakva je sada. Svi problemi u sebi sadrže seme pojave ili događaja, a ta vam spoznaja omogućava da ovaj trenutak preobrazite u bolju situaciju ili pojavu.
Jednom kad to učinite, svaka takozvana uznemiru­juća situacija postaće mogućnost za stvaranje nečeg novog i divnog, a svaki takozvani nasilnik ili tiranin postaće vaš učitelj. Stvarnost je tumačenje. Ukoliko izaberete da protumačite stvarnost na taj način, imaćete oko sebe mnogo učitelja i mnogo situacija za evolu­ciju.
Kad god se suočite sa tiraninom, nasilnikom, učite­ljem, prijateljem ili neprijateljem (svi oni predstavljaju isto) podsetite se: "Ovaj trenutak je takav kakav treba biti."
Na kakve god odnose naišli u životu, u ovom tre­nutku oni su upravo takvi kakvi su vam, u ovom tre­nutku, potrebni.
Postoji skriveno značenje iza svih događaja i upravo to skriveno značenje služi vašoj vlastitoj evolu­ciji.

Treći činilac Zakona najmanjeg naprezanja je odusta­janje od odbrane, što znači da ste odbacili potrebu da uveravate ili navodite druge ljude da prihvate vašu tačku gledišta. Ako posmatrate ljude oko sebe videćete da 99% svog vremena provode u branjenju svog stava i pogleda na svet. Ako biste odbacili potrebu da branite svoj stav u tom biste odbacivanju stekli pristup ogromnoj količini energije koja se pret­hodno rasipala.
Kad ste u odbrambenom stavu, krivite druge i ne prih­vatate predanost trenutku, vaš se život susreće s preprekama. Kad god se susretnete s otporom shvatite da će, ukoliko forsirate situaciju, otpor samo porasti.
Ne želite stajati kruti poput visokog hrasta koji se lomi i ruši u oluji. Umesto toga, želite biti gipki poput trske koja se pred olujom savija i preživljava.
Potpuno odustanite od branjenja svoje tačke gle­dišta. Kada nema ničeg što biste branili, ne dozvoljavate nastanak rasprave. Ako to činite stalno ako se prestanete boriti i opirati potpuno ćete doživeti sa­dašnjost, a to je dar. Neko mi je jednom rekao:
"Prošlost je istorija, budućnost je tajna, a ovaj je tre­nutak dar. Zato se ovaj trenutak naziva sadašnjošću."
Ako zagrlite sadašnjost i postanete jedno sa njom, stopite se sa njom, doživećete vatru, sjaj, iskru ek­staze koja tinja u svakom živom osećajnom biću. Kad počnete primećivati to klicanje veselja u svemu što živi, kad sa tim postanete bliski, u vama će se roditi ra­
dost i odbacićete užasne terete i opterećenja odbrane, odbacivanja i povređenosti. Tek tada ćete postati lakog srca, bezbrižni, radosni i slobodni.
U toj radosnoj, jednostavnoj slobodi znaćete, bez bilo kakve sumnje u svom srcu, da vam je sve što želite dostupno kad god poželite, jer će vaša volja biti u ravni sreće, a ne u ravni napetosti i straha. Nećete se morati potvrđivati, samo ćete samom sebi objaviti
nameru i doživećete ispunjenje, zadovoljstvo, ra­dost, slobodu i autonomiju svakog trenutka svog živo­ta.
Obavežite se da ćete slediti put neopiranja. To je put kojim se inteligencija prirode razvija spontano, bez prepreka ili napora. Kada posedujete ovu izuzetnu kombinaciju prihvatanja, odgovornosti i neopiranja, život će teći nenapornom lakoćom.
Kad ste otvoreni svim gledištima a ne kruto vezani za jedno vaši snovi i želje teku sa željama pri­rode. Tada možete reći svoje namere, bez vezivanja i jednostavno čekati na odgovarajuće godišnje doba u kojem će vaše želje procvetati u stvarnost. Možete biti sigurni da će se, kad dođe pravo vreme, vaše želje ost­variti. To je Zakon najmanjeg naprezanja.

PRIMENA ZAKONA NAJMANJEG NAPREZANJA
Aktiviraću Zakon najmanjeg naprezanja obavezujući se na sledeće korake:
1. Vežbaću prihvatanje. Danas ću prihvatiti ljude, situacije, okolnosti i događaje kako budu dolazili. Znaću da je ovaj trenutak upravo takav kakav treba biti, jer je celi svemir takav kakav treba biti. Neću se boriti protiv celog svemira, boreći se protiv ovog trenutka.
Moje prihvatanje je potpuno i celovito. Prih­vatam stvari kakve su u ovom trenutku, ne onakve kakve bih želeo da budu.
2. Prihvativši stvari kakve jesu preuzeću odgo­vornost za svoju situaciju i za sve one događaje na koje gledam kao na probleme. Znam da preuzimanje odgovornosti znači ne okriviti nikoga i ništa za svoju situaciju (a to znači ni sebe samog). Takođe znam da svaki problem predstavlja maskiranu situaciju i ta budnost za situacije omogućava mi da preobrazim ovaj trenu­tak u veću dobrobit.
3. Danas će moja svest biti utvrđena u neopiranju.
Napustiću potrebu da branim svoju tačku gle­dišta. Neću osećati potrebu da uveravam ili na­vodim druge da prihvate moju tačku gledišta. Biću otvoren svim pogledima na svet i neću se kruto vezati ni za jedno.

PETI ZAKON NAMERE I ŽELJE
Peti duhovni zakon uspeha je Zakon namere i želje. Ovaj zakon zasnovan je na činjenici da energija i informacije postoje svuda u prirodi. Na ravni kvantnog polja ne postoji ništa osim
energije i informacije. Kvantno polje je samo još je­dan naziv za polje čiste svesti ili čiste potencijal­nosti. I to kvantno polje je pod uticajem namere i želje. Proučimo detaljno taj proces.

Cvet, duga, drvo, vlat trave, ljudsko telo, kada se rastave do osnovnih sastojaka, nisu ništa drugo do energija i informacija. Ceo je svemir, u svojoj osnov­noj naravi, kretanje energije i informacije. Jedina razlika između vas i drveta je energetski i informa­cijski sadržaj vaših tela.
Na materijalnoj osnovi i vi i drvo napravljeni ste od is­tih elemenata koji se mogu reciklirati: većinom ugljenik, vodonik, kiseonik i u malim količinama, drugi ele­menti. U nekoj trgovini biste mogli kupiti sve to za vrlo malo novca. Razlika između vas i
drveta nije u ugljeniku, ili vodoniku ili kiseoniku. I vi
i drvo stalno međusobno razmenjujete svoj ugljenik i kiseonik. Stvarna razlika je u energiji i informaciji.

U prirodnoj šemi, vi i ja smo privilegovana vrsta.
Imamo nervni sistem koji je sposoban postati svestan sadržaja energije i informacije u lokalnom polju koje stvara naša fizička tela. Subjektivno, to polje doživljavamo kao svoje vlastite misli, osećanja, želje, sećanja, nagone, porive i uverenja. To isto polje ob­jektivno doživljavamo kao fizičko telo a kroz fizičko telo, to isto polje doživljavamo kao spoljašnji svet. Ali sve je to isti materijal. Zbog toga su drevni mudraci objavili: "Ja sam to, ti si to, sve to je to i to je sve što jeste."

Vaše telo nije odvojeno od tela svemira, jer na kvantno-mehaničkoj ravni nema dobro određenih granica. Vi ste poput vijuge, talasa, treptaja, svitka, vira, lokalizovane smetnje u većem kvantnom polju. Veće kvantno polje svemir vaše je prošireno telo.
Ne samo da je ljudski nervni sistem sposoban pos­tati svestan informacije i energije svog vlastitog kvantnog polja, već ste vi, budući da je ljudska svest beskonačno prilagodljiva zbog svog čudesnog nervnog sistema, sposobni svesno promeniti infor­macijski sadržaj koji stvara vaše fizičko telo. Možete svesno promeniti sadržaj energije i informacije svog vlastitog kvantno-mehaničkog tela i tako uticati na energetski i informacijski sadržaj svog proširenog tela okoline, sveta i ispoljiti bilo šta unutar njega.
Ova svesna promena moguća je zbog dve karakteristike koje ima svest: pažnja i namera. Pažnja energizira, a namera preobražava. Na što god obratite pažnjut, to će snažnije rasti. Ono na šta ne obraćate
pažnju uvenuće, raspasti se i nestati. Sa druge strane, namera potiče preobražaj energije i informa­cije. Namera organizuje svoje vlastito ostvarenje.

Kvalitet namere na objektu pažnje organizovaće beskonačan broj događaja u prostoru i vremenu da bi se ostvarila, pod uvetom da se slede ostali duhovni zakoni. To je stoga što namera na plodnom
tlu pažnje ima beskonačnu organizujuću snagu.
Beskonačna organizujuća snaga znači moć da se organizuje beskonačni broj prostorno-vremenskih događaja, sve u isto vreme. Izraze te beskonačne organizujuće snage vidimo u svakoj vlati trave, u svakom jabukovom cvetu, u svakoj ćeliji našeg tela.
Vidimo ih u svemu što živi.

U shemi prirode sve je povezano i usklađeno sa svim drugim. Kada se pojave visibabe i ljubičice, znamo da dolazi proleće. Ptice se sele u određeno vreme tokom godine. Priroda je simfonija. A tom simfoni­jom tiho se upravlja sa konačne ravni stvaranja.
Ljudsko telo je još jedan od dobrih primera ove simfonije. Jedna ćelija ljudskog tela u svakoj sekundi obavlja oko šest milijardi radnji, a takođe mora znati šta u isto vrijeme radi svaka druga ćelija.
Ljudsko telo može svirati muziku, ubijati mikrobe, stvarati decu, recitovati poeziju i posmatrati kretanje zvezda sve u isto vreme, jer je polje beskonačne povezanosti deo njegovog informacijskog polja.

Za nervni sastav ljudske vrste značajno je to što je sposoban upravljati tom beskonačnom organizirajućom snagom putem svesne namere. Kod ljudske vrste namera nije fiksirana ili zatvorena u krutu mre­žu energije i informacije. Ona poseduje beskonačnu
gipkost. Drugim riječima, sve dok ne kršite druge zakone prirode, svojom namerom možete doslovno upravljati zakonima prirode da biste ostvarili svoje snove i želje.
Možete postići da kosmičk digitron svom svojom beskonačnom organizirajućom snagom radi za vas.
Možete otići do te prvobitne ravni stvaranja i tamo predstaviti svoju nameru i tom jednostavnom namjerom ak­tivirati polje beskonačne povezanosti.
Namera postavlja temelje za nenaporan, spontan i gladak protok čiste potencijalnosti koja traži svoj izraz od neispoljenog do ispoljenog. Jedino ograničenje je upotreba namere za dobro čovečanstva. Međutim i to je spontano kada ste povezani sa Sedam duhovnih zakona uspeha.
Namera je stvarna moć koja se nalazi iza želje.
Namera je vrlo snažna jer ona predstavlja želju koja nije vezana za rezultat. Želja je slaba, jer se kod većine ljudi sastoji od pažnje koja je vezana. Namera je želja koja tačno pristaje uz sve druge zakone, ali naročito uz Zakon nevezanosti, šesti duhovni zakon uspeha.
Namera, uz nevezanost, vodi do svesnosti usmerene na život, svesnosti sadašnjeg trenutka.

Delatnost daje najbolje rezultate kada se obavlja u sves­nosti sadašnjeg trenutka. Vaša namera je za budućnost, ali vaša pažnja je u sadašnjosti. Tako dugo dok vam je pažnja u sadašnjosti, vaša nam­era za budućnost će se ispoljiti, jer se budućnost stvara u sadašnjosti. Morate prihvatiti sadašnjost kakva jest. Prihvatite sadašnjost i nameravajte budućnost. Budućnost je ono što uvek stvarate kroz nevezanu nameru, ali nikad se ne smete boriti protiv
sadašnjosti.

Prošlost, sadašnjost i budućnost činjenice su svesti. Prošlost je sećanje; budućnost je očekivanje; sa­dašnjost je svesnost. Vreme je kretanje misli. I prošlost i budućnost nalaze se u mašti; jedino je sa­dašnjost, koja je svesnost, stvarna i večna. Ona jeste.
Ona je potencijalnost za prostor i vreme, materiju i energiju. Ona je večno polje mogućnosti koje sebe doživljava u vidu apstraktnih sila kao što su svetlo, vrućina, elektricitet, magnetizam ili gravitacija. Te sile nisu ni prošlost ni budućnost. One jednostavno jesu.

Naše tumačenje tih apstraktnih sila stvara doživljaj
konkretnih pojava i oblika. Zapamćena tumačenja ap­straktnih sila stvaraju doživljaj prošlosti, a očekivana tumačenja istih apstraktnih sila stvaraju budućnost.
Radi se o činjenicama pažnje u svijesti. Kad se te činjenice oslobode tereta prošlosti, delatnost u sa­dašnjosti postaje plodno tlo za stvaranje budućnosti.

Namera, zasnovana na nevezanoj slobodi sadaš­njosti, služi kao katalizator za pravu mešavinu materije, energije i prostorno vremenskih događaja, koja ostvaruje sve što ste poželeli.

Jednosmerena namera je činjenična pažnja koja je nesalomljiva u svojoj svrsi. Jednosmerna namera znači usmeravanje svoje pažnje na nam­eravani rezultat uz nesalomivu svrhu koja apsolutno
ne dozvoljava preprekama da savladaju i razrede usmeren kvalitet pažnje. Iz vaše svesti tada se potpuno i celovito uklanjaju sve prepreke. Dok ste in­tezivnom strašću posvećeni ostvarenju svojih ciljeva, sposobni ste održati staloženost koju je nemoguće
uzdrmati. To je snaga nevezane svesnosti i jednosmerne namere.
Naučite upregnuti moć namere i moći ćete stvoriti šta god poželite. Uvek možete, uz određenu cenu, postići rezultate kroz naprezanje i pokušavanje.
Cena je stres, srčani napad i slab imunološki sastav.

Mnogo je bolje praktikovati sledeće korake Zakona namere i želje. Kada sledite ovih pet koraka ostvarenja svojih želja, namera sama stvara svoju vlastitu moć:
1. Usmerite se u tihi prostor između misli, otići u tišinu u ravan Suštine koja je vaše osnovno stanje.
2. Utvrđeni u tom stanju Suštine, pokrenite svoje nam­ere i želje. Kad ste u ravni Suštine, nema misli, nema namera, ali kad izađete iz ravni u spojnoj tački između ravni i misli tamo uvedite svoju nameru. Ako imate niz ciljeva, možete ih napisati i usmerite svoju pažnju na njih prie nego uđete u ravan Suštine. Ako, na primer, želite uspešnu karijeru uđite u ravan sa tom namerom, a nam­era će već biti tamo kao blagi trag u vašoj svesti.
Pokretanje namera i želja u ravni je njihova sadnja u plodno tlo čiste potencijalnosti uz očeki­vanje da će procvetati kad dođe pravo vrijeme.
3. Ostanite u svesnosti svojeg pravog Sopstva svojeg dima, svoje povezanosti sa poljem čiste potencijal­nosti. To takođe znači ne gledati na sebe očima sveta, ili pasti pod uticaj mišljenja i kritika dru­gih ljudi. Dobar način da održite stanje Sopstva je zadržati svoje želje za sebe; ne delite ih ni sa kim osim ako su njihove želje jednake vašima i ako su oni blisko povezani s vama.
4. Odbacite vezanost za rezultat. To znači odustati od krutog vezivanja za specifičan rezultat i živeti mudrost neodređenosti. To znači uživati u svakom trenutku u putovanju svog života, čak i ako ne znate rezultat.
5. Neka se svemir pobrine za detalje. Kad su vaše namere i želje projektovane uravan, poseduju beskonačnu organizirajuću snagu. Verujte toj beskonačnoj organizirajućoj snazi namere koja će
za vas upravljati detaljima.
Zapamtite da je vaša prava narav čisti duh. Svijest o svom duhu nosite sa sobom kuda god išli, nežno poželite svoje želje, a svemir će za vas upravljati deta­ljima

PRIMENA ZAKONA NAMERE I ŽELJE
Aktiviraću Zakon namere i želje obavezujući se na sledeće korake:
1. Sastaviću listu svojih želja. Nosiću je sa sobom kuda god išao. Pogledaću je pre nego zaronim u tišinu i meditaciju. Pogledaću je uveče pre spavanja. Pogledaću je kad se ujutro probu­dim.
2. Predaću listu svojih želja materici stvaranja, uz poverenje da, kada situacija izgleda kao da ne ide meni na ruku, za to postoji razlog i da je kosmički plan za mene predvideo čak i više nego što
sam zamišljao.
3. Podsetiću se na vežbanje svesnosti sadašnjeg trenutka u svim svojim delatnostima. Neću dozvoliti da prepreke smanjuju i rasipaju kvalitet moje pažnje u sadašnjem trenutku. Prihvatiću sadašnjost kakva jeste i ispoljiti budućnost kroz svoje najdublje i najdraže namere i želje.

ŠESTI DUHOVNI ZAKON NEVEZIVANjA
Šesti duhovni zakon uspeha je Zakon nevezivanja. Zakon nevezivanju kaže da, ako želite bilo šta iz fizičkog svemira, morate odustati od svoje vezanosti za to. To ne znači da je potrebno odustati od namere ostvarenja svoje želje. Odustajete od vezivanja za rezultat.
Ovo je vrlo moćan postupak. U trenutku kada odba­cite vezanost za rezultat, u isto vreme koristeći jednosmernu nameru i nevezivanje, steći ćete ono što želite. Sve što želite možete imati kroz nevezivanje, jer nevezivanje je zasnovano na nepobitnom uverenju u snagu svog istinskog Sopstva.
S druge strane, vezivanje je zasnovano na strahu i nesigurnosti a potreba za sigurnošću zasnovana je na neznanju o istinskom Sopstvu.

Sopstvo je izvor bogat­stva i obilja, odnosno bilo čega u fizičkom svemiru; to je svest koja zna kako zadovoljiti sve svoje potrebe.
Sve drugo su simboli: automobili, kuće, bankovne knjižice, odeća. Simboli su prolazni; do­laze i odlaze. Trčati za simbolima nalik je posed­ovanju mape umesto teritorije. To stvara napetost; završava osećajem praznine iznutra, jer se pravo Sopstvo zamenilo za simbol Sopstva.
Vezivanje nastaje iz svesti siromaštva, jer vežemo se uvek za simbole. Radost i smeh mogu nastati jedino na osnovi nevezivanja. Tada simboli bogatstva nastaju spontano i nenaporno. Bez nevezivanja postajemo zat­vorenici bespomoćnosti, beznađa, svetovnih potreba, trivijalnih briga, tihog očaja i ozbiljnosti  karakteris­tičnih činjenica svakodnevnog mediokritetskog življenja i svesti siromaštva.

Prava svest bogatstva predstavlja sposobnost sticanja svega što želite, kad god to želite i uz najmanji napor. Biti utvrđen u tom iskustvu znači biti utvrđen u mudrosti neodređenosti. U neodređenosti ćete naći slobodu stvaranja svega što želite.
Ljudi stalno traže sigurnost, a uvidećete da je traženje sigurnosti vrlo providan postupak. Sama vezanost za novac znak je nesigurnosti. Mogli biste reći: "Kada bih imao X miliona evra, osjećao bih se sigurno. Bio bih finansijski nezavisan i povukao bih se u penziju. Tada bih mogao da radim ono što zaista želim da radim." Međutim, to se nikada ne događa nikada.

Oni koji traže sigurnost trče za njom, a nikad je ne nalaze. Sigurnost ostaje varljiva i providna jer ona ni­kad ne nastaje samo iz novca. Vezivanje za novac uvek će stvoriti nesigurnost bez obzira koliko ga imate u banci. Neki ljudi koji poseduju velike količine novca zapravo su najnesigurniji.
Potraga za sigurnošću je privid. Drevne tradicije rešenje cele te dileme nalaze u mudrosti neodređe­nosti. To znači da je potraga za sigurnošću i odredenošću zapravo vezivanje za poznato. A šta je poznato?

Poznato je naša prošlost. Poznato nije ništa drugo već tamnica prošlog uvetovanja. U tome nema evolucije, apsolutno nikakve evolucije. A kad nema evolucije, nastaju zastoji, entropija, nered i propadanje.
S druge strane, neodređenost je plodno tlo čistog stvaralaštva i slobode. Neodređenost znači da svakog trenutka svojeg postojanja koračamo u nepoznato.
Nepoznato je polje svih mogućnosti, uvek sveže, uvek novo, uvek otvoreno stvaranju novih ispoljavanja. Bez neodređenosti i nepoznatog, život bi bio us­tajalo ponavljanje iznošenog sećanja. Postali biste žrtva prošlosti, a vaš današnji napasnik bilo bi vaše
Sopstvo koje ste juče trebali ostaviti za sobom.

Odbacite vezivanje za znano, zakoračite u neznano i zakoračićete u polje svih mogućnosti. Vaša sprem­nost da zakoračite u neznano u sebe će uključivati i mudrost neodređenosti. To znači da ćete svakog tre­nutka svog života osećati uzbuđenje, pustolovinu, tajanstvenost. Doživljavaćete životnu zabavu čaroliju, proslavu, uzbuđenje i trijumf svog vlastitog duha.
Svakog dana možete uzbuđeno očekivati šta će se dogoditi u polju svih mogućnosti. Kada doživljavate neodređenost na pravom ste putu nemojte odustati.

Nije potrebno imati potpunu i krutu zamisao o tome šta ćete raditi sledeće sedmice ili sledeće godine, jer ako imate vrlo jasnu zamisao o tome što će se dogoditi i vezani ste za to, time ste isključili celi opseg drugih mogućnosti.
Jedna od karakteristika polja svih mogućnosti je beskonačna povezanost. Polje može upravljati beskonačnim brojem prostorno vremenskih događaja da bi ostvarilo nameravan rezultat. Međutim, kada se vezujete, vaša namera je zatvorena u krut umni obrazac i gubite protočnost, stvaralaštvo i spontanost koja je deo polja. Kada ste vezani, zamrzli ste svoju želju i umesto beskonačne gipkosti i protoka dobili ste krutu mrežu koja ometa proces stvaranja.

U pogledu cilja, Zakon nevezivanja nije u suprotnosti sa Zakonom namere i želje. Još uvijek postoji namera kre­tanja u određenom smeru, još uvijek postoji cilj.
Međutim, između tačke A i tačke B nalaze se bezbroj­ne mogućnosti. Uz ugrađenu neodređenost, možete promeniti smer u bilo kom trenutku ako pronađete bolji ideal ili ako vas privuče nešto drugo. Tako ćete takođe manje forsirati rešavanje problema što će vas otvoriti drugim mogućnostima.

Zakon nevezivanja ubrzava celi proces evolucije.
Kada razumete ovaj zakon ne osećate potrebu da silom tražite neka rešenja. Kad ih tražite silom, samo stvarate nove probleme. Međutim, kad obratite pažnju na neodređenost i svedočite neodređenost dok očekujete da se rešenje pojavi iz haosa i zbunjenosti, nastaje nešto zaista vrlo privlačno i uzbudljivo.
Ovo stanje budnosti vaša spremnost u sadaš­njosti, u polju neodređenosti prihvata vaš cilj i nam­eru i omogućava vam da uočite priliku.

Šta je prilika? Nju sadrži svaki problem na koji u životu naiđete. Baš svaki problem koji u životu imate seme je prilike za stvaranje većih dobrobiti. Jednom kada to zapazite otvarate se celom opsegu mogućnosti i tako u životu održavate tajnu, čudo, uzbuđenje i pus­
tolovinu.
Na svaki problem koji imate gledajte kao na priliku za stvaranje većih dobrobiti. Budite budni za prilike utvrđujući se u mudrosti neodređenosti. Kada vaša spremnost susretne priliku, rešenje će se poja­viti spontano.
Iz toga nastaje ono što se često naziva "srećom".

Imati sreće znači samo da je došlo do susreta sprem­nosti i prlike. Kada je to dvoje zajedno uz budno sve­dočenje haosa, pojavljuju se rešenja koja će podstaknuti vašu evoluciju, ali i svih onih sa kojima dolazite u kon­takt. To je savršen trenutak za uspeh, a zasnovan je na Zakonu nevezivanja.

PRIMENA ZAKONA NEVEZIVANJA
Aktiviraću Zakon nevezivanja obavezujući se na sledeće korake:
1. Danas ću se obavezati na nevezivanje. Dozvoliću sebi i svima oko mene slobodu da budemo kakvi jesmo. Neću kruto nametati rješenja problema i na taj način stvarati nove probleme. U svemu ću sudelovati bez vezivanja.
2. Danas ću u svaki doživljaj ugraditi neodređe­nost. Zbog moje spremnosti na prihvatanje neo­dređenosti, iz problema, zbunjenosti, nereda i haosa spontano će se pojaviti rešenja. Što više bude neodređenosti, to ću se više osećati sigur­nim na svom putu prema slobodi. Kroz mu­drost neodređenosti pronaći ću svoju sigurnost.
3. Zakoračiću u polje svih mogućnosti i očekivati uzbuđenje koje nastaje kad sam otvoren beskonačnim izborima. Kada zakoračim u polje svih mogućnosti, doživeću zabavu, pustolo­vinu, čaroliju i tajanstvenost života.

SEDMI ZAKON ŽIVOTNE SVRHE
Sedmi duhovni zakon uspeha je Zakon životne svrhe.
Zakon živone svrhe kaže da smo se ispoljili u telesnom obliku da bismo ispunili svrhu.
Polje čiste potencijalnosti je u svojoj suštini Božansko, a Božansko uzima ljudski oblik da bi ispunilo svrhu.
U skladu sa tim zakonom, vi posedujete jedinstven talenat i jedinstven način kojim ga izražavate. Postoji nešto što znate bolje od bilo koga na ovom svetu a za svaki jedinstven talenat i jedinstven izraz tog talenta postoje takođe i jedinstvene potrebe. Kad se te potrebe usklade sa stvaralačkim izrazom vašeg talenta
nastaje živost stvaralačkog obilja. Izražavanje svojih talenata da bi se zadovoljile potrebe drugih ljudi stvara neograničeno bogatstvo i obilje.

Ako biste decu od samog početka odgajali na tim mislima, videli biste učinak koje one imaju na nji­hove živote. Zapravo sam tako činio sa svojom de­com. Uvijek sam im iznova govorio da postoji razlog zbog kojeg su ovde, a oni ga sami moraju pronaći. To
su čuli kad su bili stari četiri godine. Naučio sam ih meditirati otprilike u istom uzrastu i rekao sam im: "Ni­kad, nikad ne bih želeo da se brinete kako ćete živeti:
Ako, kad odrastete, nebudete sposobni zarađivati sami, ja ću to učiniti za vas, pa o tome ne brinite. Ne želim da se usmerite da budete dobri u školi. Ne želim da se usmerite na dobijanje najboljih ocena ili na od­lazak u najbolje škole. Ono na šta zaista želim da se usmerite je pitanje kako najbolje možete služiti čovečanstvu i otkrivanje svojih jedinstvenih tale­nata. To je zato jer imate jedinstvene talente koje niko drugi nema i imate poseban način njihovog izražavanja koje također nitko drugi nema."
 Završilo se tako da oni pohađaju najbolje škole, dobijaju najbolje ocene i već su sada, na koledžu, finansijski samostalni, jer su usmereni na ono zbog čega su tu i što mogu dati. To je Zakon suštine života.

U Zakonu suštine deluju tri činioca.
Prvi činioc kaže da je svako od nas ovde da otkrije svoje istinsko
Sopstvo, da otkrije da je istinsko Sopstvo duhovno, da smo
u biti duhovna bića koja imaju fizički oblik. Mi nismo ljudska bića koja povremeno imaju duhovna iskustva potpuno je suprotno: mi smo duhovna bića koja povremeno imaju ljudska iskustva.
Svako od nas je ovde da bi otkrio svoje više Sopstvo ili duhovno Sopstvo. To je prvo ispunjenje Zakonu suštine. Za sebe same moramo otkriti da je u svakom od nas Bog ili Boginja u zametku i da se žele roditi tako da bismo mi mogli izraziti svoju božansku prirodu.

Drugi činioc Zakona suštine je izražavanje svojih jedinstvenih talenata. Zakon suštine kaže da svako ljudsko biće ima jedinstven talenat. I vi posedujete talenat koji je jedinstven u svojim izrazima, tako da nema ni jedne žive osobe na ovoj planeti koja pos­eduje isti talenat ili isti način njegovog izražavanja. To znači da postoji nešto što možete raditi i neki način na koji to možete raditi, bolje od bilo koga drugog na celoj planeti. Kad to radite, gubite osećaj za vrijeme.
Kad izražavate taj jedan talent koji posedujete ili kao što je to često slučaj, više jedinstvenih talenata to vas vodi do bezvremene svesnosti.

Treći činioc Zakona suštine je služba čovečanstvu, služiti svojim bližnjim i pitati se: "Kako bih mogao pomoći? Kako bih mogao pomoći svima onima sa ko­jima dolazim u dodir?"
Kada svoju sposobnost izražavanja jedinstvenih talenata spojite sa službom čovečanstvu, tada u potpunosti koristite Zakon suštine.
A uz iskustvo vlastite duhovnosti, polja čiste potenci­jalnosti, jednostavno nema mogućnosti da nemate pristup neograničenom obilju, jer to je stvarni način za postizanje obilja.

Ne radi se o privremenom obilju; ono je stalno zbog vašeg jedinstvenog talenta, vašeg načina njegovog izražavanja i vaše službe i predanosti drugim ljudima koju ste otkrili pitajući se: "Kako bih mogao pomoći? umjesto "Šta ja imam od toga?"
Pitanje: "Šta ja imam od toga?" je unutrašnji dijalog ega. Pitanje: "Kako bih mogao pomoći?" je unutrašnji dijalog duha. Duh je ono područje vaše svesnosti gde doživljavate svoju univerzalnost. U pomaku svog unutrašnjeg dijaloga sa "Šta ja imam od toga?" na
"Kako bih mogao pomoći?" automatski nadvisujete ego i ulazite u područje duha. Iako je meditacija najkorisniji način ulaska u područje duha, jednostavan pomak unutrašnjeg dijaloga na "Kako bih mogao pomoći?" takođe će otvoriti put ka duhu, onom području vaše svesnosti gde doživljavate svoju univerzalnost.

Ako želite maksimalno iskoristiti Zakon suštine, potrebno je preuzeti nekoliko obaveza.

Prva obaveza je: duhovnom praksom tražiću svoje više sopstvo koje nadilazi moj ego.
Druga obveza je: otkriću svoje jedinstvene talente i nalazeći ih uživaću, jer proces uživanja počinje ulaskom u bezvremenu svest. Tada sam u stanju blaženstva.
Treća obaveza je: zapitaću se na koji način najbolje mogu služiti čovečanstvu. Odgovoriću na to pitanje i odgovor sprovesti u praksi. Iskoristiću svoje jedinstvene talente da bih služio potrebama mojih
bližnjih uskladiću te potrebe sa svojom željom da pomognem i služim.

Sedite i sastavite listu odgovora na ova pitanja.
Zapitajte se šta biste radili da imate sav novac i svo vreme ovog sveta? Ako biste još uvijek radili ono što sada radite, tada ste u svojoj suštini, jer osećate strast prema onome što radite izražavate svoj jedinstveni talenat.
Odgovorite na ovo pitanje i odgovor sprovedite u praksi.
Otkrite svoju božansku prirodu, pronađite svoj jedinstveni talenat, njime služite čovečanstvu i na taj način možete stvoriti bogatstvo kakvo želite. Kad se vaši stvaralački izrazi usklade sa potrebama drugih ljudi, tada će bogatstvo spontano teći iz neispoljenog u
ispoljeno, iz područja duha u svet oblika. Svoj ćete život tada doživeti kao čudesan izraz božanskog ne samo povremeno, već sve vreme. I spoznaćete pravu radost i pravo značenje uspeha, ekstazu i ra­dost vašeg vlastitog duha.

PRIMENA ZAKONA SUŠTINE ILI ŽIVOTNE SVRHE
Aktiviraću Zakon životne svrhe obavezujući se na sle­deće korake:
1. Danas ću s ljubavlju negovati Boga ili Boginju što se u zametku nalaze duboko u mojoj duši. Obra­tiću pažnju na duh unutar mene koji pokreće i moje telo i moj um. Probudiću se u dubokoj tišini srca. Usred svih doživljaja ograničenih vremenom, u sebi ću nositi svest o bezvremenoj, večnoj Suštini.
2. Sastaviću listu svojih jedinstvenih talenata. Za­tim ću nabrojati sve šta volim raditi kad izražavam svoje jedinstvene talente. Kada
izražavam svoje jedinstvene talente i koristim ih u službi čovečanstva, gubim osećaj za vreme i stvaram obilje u svom životu, ali i u životima drugih ljudi.
3. Svakodnevno ću se zapitkivati: "Kako bih mogao
služiti?" i "Kako bih mogao pomoći?" Odgovori na ova pitanja omogućiće mi da s ljubavlju služim svojim bližnjim.